No, pomagan blagodaću Božjom, ja rado uzimam na sebe svaki trud, svaku muku, da bih učenjem propovedi evanđelske učinio sve ljude savršenima.

Sveti apostol se svim bićem svojim trudi, i moć Hristova u njemu silno radi. Tako se obavlja, jedino tako podvig evanđelskog, bogočovečanskog usavršavanja čoveka. Čovekovo je da se trudi, a Hristovo je da daje sile. To uvek biva u pravoj srazmeri. Da ne bi: ili čovek postao automat, ili Bog – nepotreban. Čovek bi postao automat, kada bi blagodatne sile Hristove bez učešća njegove volje i truda obavljale njegovo usavršavanje, njegovo spasenje; a Bog bi postao nepotreban, kada bi čovek hteo da bez učešća blagodatnih sila Hristovih samo svojim trudom postigne savršenstvo, postigne spasenje. Ali, pošto je usavršavanje, spasenje – bogočovečanski podvig, to je potrebno i jedno i drugo: bogočovečanska ravnoteža u bogočovečanskoj saradnji. Ovaj bogočovečanski podvig usavršavanja sebe jeste neprekidna borba, borba sa gresima, sa iskušenjima, sa strastima, sa nečistim dusima. U toj borbi hrišćanin uvek odnosi pobedu, ako se bori pomoću sila koje mu Gospod Hristos daje. A bori se sam, unoseći svu dušu i svu volju. On daje borca – sebe, a oružje dobija od Gospoda Hrista. U toj borbi trudi se i muči njegova duša, njegova savest, njegovo telo, njegova volja, – i prema trudu dobija moć od Gospoda koja u njemu „silno radi“