lu, rasla iz podviga u podvig. A ljubav, da ne bi malaksala, da se ne bi razočarala videći mane i grehe svojih bližnjih, i zbog toga prestala da ih ljubi. Ljubiti grešne ljude istrajno i neprekidno, nije moguće bez molitve, bez napornog molitvenog podviga. Jer molitvom čovek izmoljuje od Boga sile, koja mu je neophodna da bi mogao ljubiti ljude i u gresima njihovim. Za usrdnu smirenu molitvu Bog daje ljubav. Jer molitva, šta je? Dokaz naše ljubavi k Bogu kao našem Ocu i Promislitelju i Spasitelju; i dokaz naše vere u Hrista Boga, a kroz to i našeg poverenja u Njega. Da, ljubav prema bližnjima, prema ljudima je od vere u Hrista. Vera „ljubavlju radi“ (Gal. 5,6), ljubavlju živi, ljubavlju postoji. Kao što opet ljubav sva izvire iz vere, koja je vezuje sa Bogom, izvorom besmrtne i večne i bezgranične ljubavi, jer: „Bog je ljubav“ (1. Jn. 4,16)