, to je tema ovog Evanđelja. Kao da sveti Bogoslov želi da nam da novo objašnjenje osnovne blagovesti svoga Evanđelja: „Logas postade telo“ (Jn. 1,14). Bog Logos, koji je Večni Život, prešao je k nama: to „što beše od početka – Ὃ ἦν ἀπ’ ἀρχῆς“, tj. Večno, siđe na zemlju, pastade telo, postade naša zemaljska stvarnost, pristupačno našim čulima, našem saznanju i osećanju; i to je ono „što čusmo“: čusmo blagovest Boga Logosa; to je ono „što videsmo očima svojim“: videsmo Boga u telu, Boga u svetu, Boga među nama; to je ono „što rasmotrismo – ὃ ἐθεασάμεθα“: razgledasmo, posmatrasmo Boga u čoveku; to je ono „što ruke naše opipaše“: opipaše telo Boga Logasa, kako pre njegove krsne smrti, tako i posle vaskrsenja njegovog iz mrtvih. „Čusmo, videsmo, razmotrismo, opipasmo“ – Reč života, Logos života, Boga života. Bog Logos je postao naša najbliža stvarnost; i mi to proveravamo na najočigledniji, najeksperimentalniji način. Metod je čisto ekeperimeitalan, opitan. „Logos života“ je ustvari Logika života, Mudrost života, Reč života. Do Njega – život je bio alogosan, besmislen; do Njega – život je bio alogičan, i stoga nelogičan, u njemu nije bilo neke snošljive logičnosti, sve – haos, sve – „sajam besmisleni“; do Njega – Reči života – život je bio nem i nemušt, nije umeo da govori, da kaže, da izrazi, da izreče sebe, svoju tajnu, svoju muku, svoj bol, svoju radost. Sa Njim – život sve to dobija; život je progovorio, jer se ologosio; život se osmislio, jer se ologosio; život se osvemudrio, jer se ologosio. A život je bio postao alogosan, alogičan – besmislen, besciljan, glup – grehom i zbog greha.

Ono što je za ljudsku misao, bila ona grčka, rimska, indijska ili koja druga, bilo i ostalo ideal ili ideja, apstrakcija i onostranost, ovaploćenjem Boga Logosa postalo je život, naš zemaljski život. Za Logosom i Logikom života ne treba ,ići u onaj svet, jer je Logika i Logos života tu, među nama. Mi imamo Logos života, zato znamo Logiku života, cilj života, smisao života. Ako nismo znali početak života, evo ga Bog Logas, jer je to ono „što beše od početka – ἀπ’ ἀρχῆς“. Život nije nešto besmisleno, već od samog početka nešto božanski logično. A greh je sila koja sve delogosira, lišava božanske logike i logičnosti, božanskog smisla i osmišljenosti. Ustvari, greh je jedini obesmislitelj života