. Geslo je: „kao što je On sam“ – tako i mi treba da budemo. Kao što je On sam svetlost, tako i mi treba da postanemo svetlost; kao što je On sam u svetlosti, tako treba i mi da budemo. Isto tako, kao što je On sam u Istini, tako i mi treba u njoj da budemo. Sve što je njegovo ovaploćenjem postalo je naše. Sam večni Život On je sneo s neba na zemlju, a sa njim i sve ono čime večni život živi; a to je: večna Istina, večna Svetlost, večna Pravda, večna Ljubav, večna Dobrota, večna Mudrost, i sva ostala večna savršenstva božanska. I to je sneo s neba na zemlju, da bi sve to postalo naše, ljudsko. Jer večni Život postaje naš, ako živimo u svima ovim večnim savršenstvima bogočovečanskim. Živimo li tako, božanske sile tih večnih savršenstava izgone iz nas svaki greh, očišćuju nas od svake nečitote. Razume se, sva ta savršenstva sačinjavaju suštinu Bogočovekove Ličnosti; ona su krv njegova, telo njegovo; a gde je sveta krv njegova – tu je i sav večni život; jer je u krvi Njegovoj Bogočovečanskoj – život njegov. A kroz Njega, i od Njega, i zbog Njega – i naš. Bogočovak je taj koji razdajući večni život ljudima, i svoja večna savršenstva, pomoću njih sjedinjuje ljude u jednu novu zajednicu, besmrtnu, bogočovečansku, večnu: u jedno telo – Crkvu, kroz koje struji i teče bogočovečanska krv Hristova koja očišćava od svakoga greha sve zajedničare, sve sutelesnike njegovog Bogočovečanskog tela. Krv presveta umiva nas Svetlošću, umiva Istinom, umiva Pravdom, Ljubavlju. I ljudsko biće zablista u neviđenoj čistoti. Stoga Evanđelist i blagovesti: „Ako li u svetlosti hodimo, kao što je On sam u svetlosti – ἐν τῷ φωτὶ, imamo zajednicu jedan s drugim – κοινωνίαν ἔχομεν μετ’ ἀλλήλων, i krv Isusa Hrista, Sina Njegova, očišćava nas od svakoga greha“