i i đavola, kao „država đavola“, kao „država smrti“ (Jevr. 2,14), i jeste nešto protivbožje, nešto što stalno ratuje protiv Boga. Nema sumnje, savez greha, smrti i đavola je strašna sila, jača od svega ljudskog: jača od svakog čoveka posebno, i svih ljudi ukupno. U našem čovečanskom svetu samo se Bogočovek Hristos pokazao jači od ovog trojnog saveza, jer je samo On razorio „državu smrti“, satro đavola, uništio greh. Tu svepobednu bogočovečansku silu On i daje svakome koji veruje u Njega kao u Boga i Gospoda, te pobeđuje „državu smrti“, greha i đavola – svet. Tako je ustvari samo hrišćanin jedini pravi pobednik u svetu. Jer pobeđuje najvećeg neprijatelja roda ljudskog, troglavog neprijatelja: greh, smrt i đavola. Bez Gospoda Isusa i njegovih sledbenika ovaj svet bi bio, i zanavek ostao „država smrti“, u kojoj vlada najljudožderskija diktatura greha, zla i đavola. On to ustvari i jeste za sve koji ne veruju u Hrista kao jedinog istinitog Boga i jedinog istinitog Spasitelja roda ljudskog

era je ostala; carevi, koji su se borili protiv ove vere, ugušili su se pod anatemom zločina; carstva, koja su ratovala protiv ove vere, razorena su; gradovi, koji su odbacivali ovu veru, zavaljeni leže u razvalinama svojim; jeretici, koji su kvarili ovu veru, propali su dušom i telom i pod anatemom otišli iz ovog sveta, a ova je vera ostala.

Kad svet jurne na nas, braćo, svojim prelestima: prelešću spoljašnje krasote, prelešću bogatstva, prelešću slasti, prelešću prolazne slave, čime ćemo se odupreti i čime pobediti ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom verom nepobedivom, koja zna za nešto bolje od svih blaga ovoga sveta.

Kad sve prelesti ovoga sveta pokažu naličje svoje: kad se krasota obrne u rugobu, zdravlje u bolest, bogatstvo u bedu, slava u bešašće, vlast u poniženje, i sav rascvetali telesni život u gad i smrad — čime ćemo premostiti ovaj jad, ovu trulež, ovaj gad i smrad, i sačuvati se od očajanja, ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom nepobedivom verom, koja nas uči trajnim i nepromenljivim vrednostima u Carstvu Hristovom.

Kad smrt pokaže razornu silu svoju nad susedima našim, nad srodnicima i prijateljima našim, nad cvećem našim, nad usevima našim, nad delima ruku naših, i kad okrene neodoljive zube svoje i na nas — čime ćemo pobediti strah od smrti, i čime otključati vrata od života, jačeg od smrti, ako ne ovom verom? Vaistinu, ničim osim ovom nepobedivom verom, koja zna za vaskrsenje i život bez smrti.

O Gospode Isuse, pobedniče sveta, pomozi i nama da pobedimo svet verom u Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin

svetoljubivom načinu ponašanja, biti kao stranac prema svima i svačemu. Čim si se odrekao sveta i svega svetskog – već si pobedio svet. Ko, pak, treba da uči odricanju od sveta i ko treba da da snagu za to? Vera naša. Ona raskriva pogubnost svetskih prelesti i rađa želju za oslobođenjem od njihovih zamki. Onome ko reši da raskine veze sa svetom, da se pokaje i pristupi tajnama obnovljenja – krštenju ili pokajanju, ona daje da tajanstveno oseti sladost života suprotstavljenog svetu, i to takvu sa kojom se sve slasti sveta ni uporediti ne mogu. Stoga se u srce usađuje odbojnost prema svemu svetskom, što najzad i znači pobedu nad svetom. Tom tajanstvenom zbivanju, koje za posledicv ima odbojnost prema svetu, dodaje se i sila za nepokolebivo ostajanje na udaljenosti od njega. To i jeste konačna i temeljna pobeda