16 Ali Ruta reče: nemoj me nagovarati da te ostavim i od tebe otidem; jer kuda god ti ideš, idem i ja; i gdje se god ti nastaniš, nastaniću se i ja; tvoj je narod moj narod, i tvoj je Bog moj Bog.
Kopirano
Komentari
16-17

Ove su reči divne i kad ih kaže sin ocu, i ćerka majci i žena mužu. No one su triput divnije, kad ih snaha kaže svekrvi svojoj. A ove reči rekla je blažena Ruta Noemini, ožalošćenoj svekrvi svojoj. Kada umreše dva Noeminina sina u zemlji Moavskoj, gde življahu kao d...
Više
ošljaci, starica majka umisli vratiti se u Vitlejem, postojbinu svoju, i tamo kosti svoje ostaviti. Pa, savetovaše Noemina, plemenita u bolu svome — savetovaše mladim snahama svojim, da ostanu u zemlji svojoj i da se preudaju. Orfa ostade a Ruta reče: smrt će me samo rastaviti od tebe. Evo prekrasnog primera, kako svekrva može nežno voleti snahe svoje, i opet kako snaha može biti svim srcem odana svekrvi svojoj. No u Vitlejemu trebaše neko da hrani ove dve duše. Ko će ih hraniti? Bog i vredne ruke Rutine. Da idem u polje da pabirčim klasje, reče snaha svekrvi. Idi, kćeri moja, odgovori Noemina. U tuđoj njivi, za tuđim žeteocima, trebalo je pabirčiti klasje. To nije samo trud, nego i stid. No Ruta primi na sebe i trud i stid iz ljubavi prema staroj svekrvi svojoj. Vide Bog Svevideći ove dve slatke duše i zaradova se. Zaradova se Tvorac njihov i nagradi ih i proslavi, kako samo On zna nagraditi i proslaviti one, koji se Njega boje. I udesi Bog Promislom Svojim da Ruta izađe na njivu bogatoga Voza, da sabira klasje. A Voz vide Rutu i zaprosi je u Noemine. Iz toga braka rodi se Ovid, otac Jesejev i đed Davida cara. Beše se, dakle, Ruta unizila do prosjakinje a Bog je učini rodonačalnicom cara velikog, od koga proizađoše carevi mnogi, pa najzad i sam Car nad carevima, Gospod naš Isus Hristos.

O Gospode Svevideći, Gospode blagi, kako si divan u promišljanju Tvome o pravednim i milostivim. Upravi i nas i smiluj se na nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin
Sv. Nikolaj Velimirović
Sv. Nikolaj Velimirović
(1881 - 1956)
Analiza
Pretraga