Varnavina poslanica

Autorstvo

Ovaj tekst, koji je više rasprava nego poslanica po svojoj formi, nosi naziv Varnavina poslanica. Međutim, autor vjerovatno nije Varnava, učenik apostola Pavla. Moguće je da je u pitanju i više autora.

Datum nastanka

Autor pominje razrušeni jerusalimski Hram, pa je tekst morao biti napisan nakon 70. godine. Sa druge strane, Varnavina poslanica je citirana kod Klimenta Aleksandrijskog pa je sigurno napisana prije kraja 2. vijeka. Kao nešto bliži datum nastanka, uzima se period između 117. i 140. godine.

Sadržaj

Autor je bio hrišćanski učitelj koji se u ovoj poslanici obraćao jednoj hrišćanskoj zajednici, ili više njih. Varnavina poslanica se sastoji iz dva dijela. Prvi govori o spasenju i razumijevanju vjere i zakona. Drugi dio govori o dva puta, kao i tekst Didahi.

Prevod

I
1. Radujte se, sinovi i kćeri, u ime Gospoda Koji nas je zavoleo.
2. Pošto su Božija dela pravde prema vama velika i bogata, ja se stoga prvenstveno veoma radujem zbog vaših blaženih i slavnih duhova; jer ste tako primili unutra u sebe blagodat duhovnoga dara.
3. Stoga se i većma radujem sa vama nadajući se da ću i sam biti spasen, jer zaista vidim u vama izliven na vas Duh od bogatoga izvora Gospoda. Tako me je d zadivio kod vas vaš dragi mi izgled (οψις).
4. Uveren, dakle, u ovo i svestan ο sebi da, govorivši mnogo među vama, znam da mi je saputstvovao na putu pravde Gospod, i ja svakako na to sebe primoravam da vas volim iznad svoje duše, jer velika vera i ljubav obitava u vama sa nadom na život Njegov. 5. Pomišljajući, dakle, na to da, ako se budem starao da vam predam deo od onoga što sam primio, da he mi to što sam takvim duhovima poslužio biti kao plata, postarah se da vam malo pomalo šaljem (od toga) da biste sa verom vašom imali i savršeno znanje.
6. Tri su, dakle, dogmata (= učenja) Gospodnja:
nada života — početak i svršetak vere naše:
i pravednost — početak i kraj suda;
(i) ljubav — svedočanstvo dela pravde u radosti i veselju.
7. Gospod nam je otkrio (έγνώρισε = obznanio) preko Proroka prošlo i sadašnje, i dao nam je da okusimo prvine (άπαρχάς) od budućega. Gledajući (sada) gde se sve to ponaosob ostvaruje, kao što je (On) govorio, dužni smo izobilnije i uzvišenije pristupati Njemu sa strahom. 8. Ja pak, ne kao učitelj nego kao jedan od vas, ukazaću vam ponešto od onoga čime ćete se radovati u sadašnjici.

II
1. Pošto su dani zli, i pošto (protivnik) koji dejstvuje ima vlast, dužni smo da, pazeći na sebe, istražujemo naredbe (δικαιώματα) Gospodnje.
2. Pritom, pomoćnici vere naše jesu strah (Gospodnji) i trpljenje, a pomagači su nam dugotrpeljivost i uzdržanje (εγκράτεια). 3. Kada sve ovo biva i ostaje u odnosu prema Gospodu čisto, onda se zajedno sa tim raduje i mudrost, razboritost, razumnost (επιστήμη = nauka), znanje (γνώσις).
4. Jer nam je (Gospod) objavio preko svih Proroka da My nisu potrebne ni žrtve, ni svespaljenice, ni prinosi, govoreći jednom: 5. „Šta he mi mnoštvo žrtava vaših? veli Gospod. Sit sam žrtava paljenica od ovnova, i pretiline od jaganjaca, i krvi od junaca i jaraca ne želim; niti mi dolazite da se javite preda mnom. Jer ko vam je to tražio iz ruku vaših? He dolazite mi više ni u dvorište moje”. I opet: „Ako mi donosite semidal (= pšenično brašno) — uzalud je; na kad se vaš gadim; ne podnosim mladine vaše i subote”.
6. Ovo je, dakle, ukinuo (Gospod), da novi zakon (= Jevanđelje) Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je bez jarma prinudnosti, ne bi imao prinošenje činjeno od ljudi (άνθρωποποίητον).
7. Α govori i opet njima: „Zar sam ja zapovedio ocima vašim kad su izlazili iz Egipta, da mi prinesu žrtve i svespaljenice? — 8. He, nego sam im zapovedio ovo: Svaki od vas neka u srcu svome nema zlobe zlopamtljivosti na bližnjega svoga, i neka ne voli lažnu zakletvu”. 9. Dužni smo, dakle da, pošto nismo nerazumni, shvatimo nameru dobrote Oca našega, jer nam govori hoteći od nas da ne slično onima koji su u zabludi, tražimo da Mu pristupimo. 10. Prema tome, nama (Gospod) ovako govori: „Žrtva je Bogu srce skrušeno; miris miomirni je Gospodu srce koje slavi svoga Stvoritelja”. Zato smo, braćo, dužni da se tačno staramo oko spasenja našeg, da ne bi onaj Zli (ό πονηρός = đavo), učinivši da se meću nas uvuče zabluda, odstranio nas od života našeg (u Hristu).

III
1. Α govori i opet njima ο tome: „Zašto mi postite, veli Gospod, da bi se danas čuo glas vaš s vikom? Nisam ja taj post izabrao, veli Gospod, niti čoveka koji (postom) ponižuje (= muči) dušu svoju?
2. Niti čak ako savijete vrat svoj kao kotur i odenete se u vreću i prah, ni tada se (to) neće nazvati post ugodan”.
3. Α nama opet govori: „Evo, ovo je post koji sam izabrao, veli Gospod: Odrešuj svaku svezu nepravde, raskini omče nasilnih ugovora, otpusti potlačene na slobodu, i iocepaj svaki nepravedni ugovor. Razdeli gladnima hleb svoj, i ako vidiš nagoga odeni ga; one bez krova uvedi u dom svoj, i ako vidiš poniženoga, nemoj ga prezreti, niti se (odvraćaj) od bliskoga roda tvoga.
4. Tada će sinuti rano svetlost tvoja, i odeća he tvoja ubrzo zablistati, i pravda će ići ispred tebe, i slava Božija zaogrnuće te.
5. Tada ćeš zavapiti i Bog he te uslišiti — još dok ti govoriš (molbu), reći će ti: Gle, evo me! — ako od sebe odbaciš svezu (nepravde), i dizanje ruku, i reč roptanja; i ako gladnome daš hleb svoj od duše svoje, i dušu poniženu pomiluješ”.
6. Dugotrpeljivi (Gospod), dakle, braćo, predvidevši ovo: da he narod, kojega je pripremio Ljubljenome (Sinu) Svome, poverovati u prostoti, unapred nam Je objavio ο svemu, da se ne bismo kao pridošlice spoticali ο njihov Zakon (= starozavetni).

IV
1. Mi, dakle, treba da, ispitujući vrlo mnogo ο sadašnjem, istražujemo ono što nas može spasti. Bežimo zato sasvim od svih dela bezakonja, da nas ne bi stigla dela bezakona; i omrznimo obmanu sadašnjeg vremena, da bismo u budućem (veku) bili voljeni.
2. He ugađajmo duši svojoj, niti joj dajmo slobodu (έξουσίαν = vlast) da ona trči zajedno sa zlima i grešnima, da ne bismo postali slični njima.
3. Došla je blizu potpuna sablazan, ona ο kojoj je pisano, kao što Enoh veli. Zato je Gospodar skratio vreme i dane, da bi pohitao Ljubljeni Njegov i primio nasleđe (Svoje).
4. Α govori ovako Prorok: „Deset carstava carovaće na zemlji, i ustaće posle (toga) mali car, koji će pokoriti odjednom tri carstva”.
5. Slično ο tome istom veli Danilo: „I videh četvrtu zver, lukavu i moćnu i opakiju od svih zveri morskih, i kako iz nje iznikoše deset rogova, i iz njih mali rog sa strane, i kako on pokori odjednom tri velika roga”. Treba, dakle, da to shvatite.
6. A još vas i ovo molim, ja koji sam jedan od vas, i koji (vas) i pojedinačno i sve zajedno volim iznad svoje duše: da pazite sada na sebe i da se ne upodobljavate nekima, gomilajući grehe svoje, govoreći: da njihov (drevni) zavet  ostaje i naš.
7. Naš jeste, ali oni tako potpuno izgubiše onaj, čim ga je Mojsije primio. Jer Pismo veli: „I bi Mojsije na gori posteći se četrdeset dana i četrdeset noći, i primi zavet od Gospoda, kamene tablice ispisane prstom ruke Gospodnje”.
8. Ali oni, povrativši se na idole, izgubiše ga. Jer ovako govori Gospod: „Mojsije, Mojsije, siđi brzo (sa gore), jer bezakonje učini narod tvoj. koji si izveo iz zemlje Egipatske”. I shvati Mojsije i baci obe tablice iz ruku svojih; i razbi se zavet njihov, da se zavet Ljubljenoga Isusa zapečati unutra u srce naše nadom vere Njegove.
9. Α želeći mnogo da (vam) pišem, ne kao učitelj nego kao što priliči onome koji voli, da ne bi (ništa) nedostajalo od onoga što imamo, pohitao sam da vam (ovo) pišem, ja koji sam najmanji (sluga) vaš (περίψημα υμών), zato pazimo u poslednje dane; jer nam ništa neće koristiti sve vreme života i vere naše, ako se sada u bezakonom vremenu (ovom) i budućim sablaznima ne odupremo, kao što priliči sinovima Božijim.
10. Da se ne bi, dakle, uvukao sa strane onaj Crni (ό μέλας = đavo), bežimo od svake sujete, omrznimo sasvim dela onoga zloga puta. Nemojte se sami u sebe povlačiti usamljujući se, kao već opravdani, nego se okupljajte zajedno i istražujte što je zajednička korist.
11. Jer Pismo veli: „Teško onima koji misle da su mudri, a samo su sebi razumni”. Postanimo duhovni (πνευματικοί), postanimo hram savršen Bogu. Koliko do nas stoji, razmišljajmo ο strahu Božijem i trudimo se da držimo zapovesti Njegove, da bismo se radovali u naredbama Njegovim.
12. Gospod će suditi svetu ne gledajući ko je ko; svaki kako je radio, dobiće (onako): ako je dobar, pravda će njegova ići pred njim; ako je zao, plata zloće njegove je pred njim. 13. Pazimo da ne bismo, zadovoljavajući se (time) što smo pozvani (od Boga), zaspali u gresima svojim, i zli knez, uzevši vlast nad nama, odstranio nas od Carstva Gospodnjeg. 14. Α još i ovo, braćo moja, razumite: kad vidite da i posle toliko velikih znakova i čudesa što se dogodiše u Izrailju, oni ipak biše napušteni, pazimo da se i mi ne nađemo kao što je pisano: „mnogo je zvanih, a malo izabranih”.

V
1. Jer je Gospod radi toga pristao da preda telo (Svoje) na stradanje, da bismo se (mi) oproštenjem grehova očistili, to jest kropljenjem krvi Njegove.
2. Jer je pisano ο Njemu — nešto Izrailju, a nešto nama — i to veli ovako: „Bi ranjen za bezakonja naša i mučen za grehe naše; ranom Njegovom mi se iscelismo. Kao ovca na zaklanje bi vođen, i kao jagnje nemo pred onim koji ga striže”.
3. Dužni smo, stoga, da vrlo mnogo zahvaljujemo Gospodu što nam je i ο prošlosti otkrio, i ο sadašnjosti nas umudrio, i ο budućnosti nismo nerazumni.
4. Pismo veli: „He razapinju se uzalud zamke pticama”. Time (hoće da) kaže: da s pravom propada čovek koji zna za put pravde, a sebe odvodi na put mraka.
5. Α još i ovo, braćo moja. Ako je Gospod pristao da postrada za dušu našu, On koji je Gospod celoga sveta, Kojemu je Bog (Otac) rekao pri stvaranju sveta: „Da stvorimo čoveka po slici i prilici našoj”, kako dakle On pristade da postrada od ruke ljudske? — Evo, doznajte to.
6. Proroci, koji od Njega imađahu blagodat, prorokovahu ο Njemu, a On sam postrada zato da uništi smrt i pokaže vaskrsenje izmrtvih, jer je trebalo da se On javi u telu,
7. da bi i ocima ispunio obećanje, i da bi Sam, pripremajući Sebi narod novi, pokazao budući (= živeći) na zemlji da će, pošto izvrši vaskrsenje, On i suditi.
8. Na kraju, pak, učeći Izrailj i čineći tako velika čudesa i znake, (oni), iako (im) propovedaše, ne zavoleše Ga.
9. Α kada sabra Svoje apostole, koji su im imali propovedati Jevanđelje Njegovo, njih koji su bili grešniji iznad svakoga greha, da pokaže da „nije došao da pozove pravednike nego grešnike”, tada je otkrio Sebe da je Sin Božiji.
10. Jer da nije došao u telu, kako bi se ljudi spasli gledajući Njega, kad ni sunce, koje je prolazno i koje je delo ruku Njegovih, kad hoće da pogledaju ne mogu očima da izdrže zrake njegove.
11. Dakle, Sin Božiji radi toga dođe u telu, da se dovrši do punoće mera grehova onih koji su na smrt progonili proroke Njegove.
12. Radi toga je, dakle, On stradao. Jer Bog kaže da je rana tela Njegova od njih: „Kad udare pastira svoga, tada će propasti ovce stada”.
13. Α On je hteo tako da strada, jer trebaše da na drvetu (krsta) postrada. Jer veli onaj koji je prorokovao ο Njemu: „Sačuvaj pušu moju od mača”, i „prikuj telo moje”, jer „zborište (συναγωγή) lukavih ustade na mene”. 14. I opet govori: „Evo dadoh pleća svoja na udaranje, i obraze na šamaranje, a lice svoje postavih kao čvrstu stenu”.

VI
1. Α kada je izvršio zapovest, šta kaže? „Ko će se suditi sa mnom? neka stane naspram mene. Ili, ko će mi se opravdati? neka se približi Sluzi Gospodnjem.
2. Teško vama, jer ćete svi vi oveštati kao haljina i moljac će vas pojesti”. I opet govori Prorok, pošto je (On) kao jak kamen bio položen na razbijanje: „Evo postavljam u temelje Siona kamen skupocen, izabran, krajeugaoni, dragocen”.
3. Zatim, šta kaže: „I koji veruje u Njega živeće doveka”. Α zar je nada naša u kamen? He, daleko od toga! Nego (to kaže) zato što je Gospod moćno položio telo Svoje. Jer veli: „I postavi me kao čvrstu stenu”.
4. I opet govori Prorok: „Kamen koji odbaciše zidari, on postade glava od ugla”. I opet veli: „Ovo je veliki i divni dan, koji stvori Gospod!”
5. Pišem vam prostije, da biste razumeli, ja koji sam najmanji sluga ljubavi vaše.
6. A šta opet kaže Prorok: „Opkoli me zborište lukavih, okružiše me kao pčele vosak”, i „za odeću moju baciše kocku”.
7. Pošto On imađaše da se javi U telu i da postrada, (zato) bi unapred objavljeno ο stradanju (Njegovom). Jer kaže Prorok za Izrailj: „Teško duši njihovoj, jer smisliše zli savet protiv samih sebe, rekavši: Svežimo pravednika, jer nam smeta”. 8. Šta im govori drugi Prorok — Mojsije: „Gle, ovako govori Gospod Bog: Uđite u zemlju dobru, za koju se Gospod zakleo Avramu i Isaku i Jakovu, i nasledite je; zemlju u kojoj teče med i mleko”. Α šta kaže znanje? — Evo, doznajte: „Nadajte se, kaže, na Isusa koji će vam se javiti u telu”. Jer čovek je stradalna zemlja, jer je sazdanje Adamovo bilo od zemlje.1 10. Šta, dakle, kaže? — „U zemlju dobru, zemlju u kojoj teče med i mleko”. Blagosloven Gospod naš, braćo, koji nam je dao mudrost i razumevanje (= smisao) tajni Svojih. Jer kaže Prorok: „Ko će razumeti priču Gospodnju, osim mudroga i razumnoga i onoga koji ljubi Gospoda svoga!”
11. Pošto nas je, dakle, (Gospod) obnovio opraštanjem grehova, učinio nas je drugim obličjem, (tako) da imamo dušu kao dete, kao da nas On presazdava.
12. Jer Pismo za nas govori, kada (Bog Otac) kaže Sinu: „Da stvorimo čoveka po slici i prilici našoj, i neka vlada zverima zemaljskim i pticama nebeskim i ribama morskim”. I videći naše dobro sazdanje, reče Gospod: „Rastite i množite se i napunite zemlju”. To reče Sinu.
13. Opet ću ti pokazati kako (to) za nas govori, (jer) je u poslednja vremena izvršio drugo stvaranje. Kaže Gospod: „Evo, činim poslednje kao prvo”. 2 Za to je, dakle, Prorok propovedao: „Uđite u zemlju u kojoj teče med i mleko i nasledite je”.
14. Vidiš, dakle, mi smo ponovo sazdani, kao što opet preko drugog Proroka kaže: „Gle, govori Gospod, izvadiću iz njih”, to jest iz onih koje je ranije provideo Duh Gospodnji, „kamena srca, i staviću (im srca) od mesa” — jer se On sam imao javiti u telu i živeti među nama.
15. Jer obitavalište srca našeg, braćo moja, jeste sveti hram za Gospoda. 16. Zato opet veli Gospod: „I kako ću se javiti Gospodu Bogu mojemu i biti proslavljen?” (Dalje) kaže: „Ispovedaću ti se usred sabranja (= u crkvi) svetih”. Dakle, mi smo ti koje je uveo u zemlju dobru.
17. Α šta je to „mleko” i „med”? Pošto se dete prvo medom, a zatim mlekom hrani i živi, tako i mi, verom obećanja i rečju (Njegovom) hranjeni i oživljavani, živećemo i gospodariti zemljom. 18. Jer je ranije predskazao: „I neka rastu i množe se i i vladaju ribama”. Ko je pak taj koji sada može vladati zverima i ribama i pticama nebeskim? Jer treba shvatiti da vladati znači imati vlast — da neko zapoveda i gospodari. 19. Ako pak ovo (vladanje) ne biva sada, znači da je to nama rečeno za nekada — kada se i mi usavršimo da postanemo naslednici zaveta Gospodnjeg.

VII
1. Stoga dakle razumite, deco radosti, da nam je Dobri Gospod sve unapred otkrio, da znamo koga treba da hvalimo, blagodareći Mu za sve.
2. Ako je dakle Sin Božiji, koji je Gospod i Koji he suditi živima i mrtvima, postradao zato da bi rana Njegova nas oživela, onda verujmo da Sin Božiji ne bi mogao (inače) postradati osim za nas.
3. No On je, kada bi razapet, bio napojen octom i žučem. Čujte kako ο tome objaviše sveštenici hrama, kada bi napisana zapovest: „Ko ne bude držao post, biće pogubljen smrću”. Gospod je to zapovedio zato što je On Sam imao da za naše grehe prinese na žrtvu sasud Duha (= telo), da bi se praobraz, koji se zbio na Isaku prinesenome na žrtvenik, ostvario.
4. Šta, dakle, kaže kod Proroka? „I neka jedu od jarca prinošenoga u vreme posta za sve grehe”. Pazite tačno: „I neka jedu jedino svi sveštenici utrobu neispranu sa sirćetom”.
5. Zašto? „Zato što ćete mene, kad budem prinosio telo Svoje za grehe naroda moga novoga, pojiti sa žučom i sirćetom, (stoga) jedite vi sami, dok he narod postiti i žaliti u kostreti i s pepelom” — da bi (tako) pokazao da Njemu treba postradati od njih.
6. Kako je to zapovedio? Pazite: „Uzmite dva jarca, dobra i jednaka, i prinesite ih; i neka sveštenik uzme jednoga (od njih) za žrtvu svespaljenicu za grehe”. Α šta će uraditi sa drugim? — „Drugi, veli, neka je proklet”.
7. Pazite kako se (ovde) javlja praobraz Isusov.
8. „I pljunite (na njega) svi i bockajte ga (= ćuškajte ga) i stavite mu oko glave crvenu vunu, i neka se tako izagna u pustinju”. I kada se postupi tako, onda onaj koji drži jarca odvodi ga u pustinju i skida onu vunu i stavlja je na džbun zvani kupina, čije plodove imamo običaj da jedemo kad ih naćemo u polju. Tako, jedino su plodovi kupine slatki.
9. Šta opet ovo znači? Pazite: „Jednoga (jarca) na žrtvenik, a drugi da je proklet”, i ovaj prokleti da je ovenčan. To je zato što će Njega videti tada (neprijatelji), u onaj Dan, da ima crveni hiton oko tela, i reći će: „Nije li ovo Onaj koga mi nekada razapesmo, ponižujući Ga i ćuškajući i pljujući? Zaista, to On beše, Koji tada za Sebe govoraše da je Sin Božiji”.
10. Ali kako je to sličan onome? Po tome što su jarci bili „slični” i „dobri” i jednaki, da kada nekada budu videli Njega gde dolazi, da he ce zaprepastiti zbog te sličnosti (kao) sa jarcem. Vidiš, dakle, praobraz Isusa Koji će stradati.
11. Α šta (znači) što vunu stavljaju usred trnja? To je praobraz Isusa predložen Crkvi, (po kojem) ako ko želi da uzme tu crvenu vunu, taj treba mnogo da postrada (= pretrpi), jer je trnov džbun opasan, i (tek) podnevši nevolje ovladaće njime. „Tako”, kaže se, „oni koje me žele videti i dotaći se Carstva moga, dužni su kroz nevolje i stradanja zadobiti Me”.3

VΙII
1. Α šta mislite čiji je praobraz ono što je zapovećeno Izrailju: da prinesu (na žrtvu) junicu ljudi koji su puni grehova, i da je zakolju i spale, i tada da deca uzmu pepeo i saspu u sudove i stave crvenu vunu na jedno drvo — gle, opet slika krsta i crvena vuna — i uzmu isop (= bosiljak) i tako da deca krope narod jednog po jednog, da se očišćuju od grehova?
2. Razumete li kako vam u prostoti govori (Gospod). To tele je Isus, a grešni ljudi koji prinose (na žrtvu) to su oni koji su Njega priveli na smrt. Potom, nisu (to) više ljudi, nije (to) više slava grešnika.
3. (Nego) deca su koja pokropljavaju — to su oni koji su nama blagovestili oproštenje grehova i očišćenje srca, kojima je (Gospod) dao vlast Jevanđelja, koji su Dvanaestorica (Apostola), za svedočanstvo plemena — jer je dvanaest plemena Izrailjevih — da propovedaju (radosnu vest).
4. A zašto su troje dece koja pokropljavaju? Za svedočanstvo Avrama, Isaka i Jakova, jer su oni veliki pred Bogom.
5. Α što je vuna na drvetu? — to je što je Carstvo Isusovo na drvetu i što će oni koji se nadaju u Njega živeti do veka.
6. Α zašto je zajedno sa vunom i isop! Zato što će (u vreme) Carstva Njegovog biti dani i zli i prljavi, u koje ćemo se mi spasti, jer i onaj koji boluje telom, leči se sokom isopa.
7. Zbog toga, dakle, ovi (događaji) koji su se ovako dešavali, nama su jasni, a njima su tamni, jer oni nisu poslušali glas Gospodnji.

IX
1. Α govori (Pismo) opet ο ušima, kako nam je (Gospod) obrezao [uši i] srce naše. Kaže Gospod preko Proroka: „Sluhom uha (svoga) poslušali su me”. I opet kaže: „Sluhom će čuti oni koji su daleko, i poznaće šta sam učinio; i obrežite, govori Gospod, uši [srca] vašeg”.
2. I opet veli: „Čuj, Izrailju, jer ovo govori Gospod Bog tvoj: Ko je ko želi da živi doveka? Neka sluhom posluša glas Sluge moga (= Mesije)”.
3. I opet kaže: „Čuj nebo i poslušaj zemljo, jer Gospod govori” ovo za svedočanstvo. Pa opet veli: „Čujte reč Gospodnju starešine naroda ovoga”. I još kaže: „Čujte, čeda, glas onoga koji viče u pustinji”. Dakle je (Gospod) obrezao uši naše da bismo mi, čuvši reč (Njegovu), poverovali.
4. Ali i obrezanje, na koje se oni nadaju, ukinuto je. Jer je (Gospod) rekao da ne bude telesno obrezanje, no oni (= Izrailjci) to prestupiše, jer ih je zli anđeo prevario.
5. Tako, kaže njima: „Ovako govori Gospod Bog vaš” — i ovde nalazim zapovest: — „Nemojte sejati po trnju. (nego) obrežite se Gospodu vašem”. I šta kaže (dalje)? „I obrežite zloću od srca vašeg”. Pa opet veli: „Gle, kaže Gospod, svi su narodi neobrezani po kraju (tela), a ovaj narod neobrezan je srcem”.
6. Ali reći ćeš: „Pa narod je se obrezao u znak zapečaćenja (zaveta)”? Međutim, i svaki Sirijac i Arap i svi sveštenici idolopoklonički (obrezani su), pa znači li to da i oni pripadaju njihovom zavetu? Čak se i Egipćani obrezuju.
7. Prema tome, shvatite, deco ljubavi, ο svemu podrobno: da je Avram, koji je prvi uveo obrezanje, obrezivao (dom svoj) gledajući duhom unapred na Isusa, i (tada) je on primio nauku ο tri slova.
8. Jer se kaže: „I obreza Avram iz doma svoga osamnaest i tri stotine ljudi”. Α koje je to poznanje koje mu je (time) dato? Evo, naučite ga: Rečeno je najpre „osamnaest”, pa posle toga dodato je „trista”. Iz broja „osamnaest”: I = deset (δέκα); Η = osam (οκτώ) — imaš ime ISUS (ΙΗσοϋν). Α zato što će krst u vidu Τ imati blagodat, dodao je i „trista” (Τ = τριακόσια). Prema tome, sa ona dva slova (IH) pokazuje Isusa, sa ovim jednim slovom (T) — krst (Njegov)4.
9. Zna (to) Onaj Koji je stavio u nas usađeni dar (εμφυτον δωρεάν) Svoje nauke. Niko pravilnije (γνησιώτερον = iz-vornije) nije naučio od mene tu reč (nauke = vere), ali znam da ste i vi dostojni toga.

X
1. Α što je Mojsije rekao: „Ne jedite (meso od) svinje, ni orla, ni sokola, ni jastreba, niti bilo koje ribe koja nema na sebi krljušt” — time je on primio tri nauke za razumevanje.
2. Negde na kraju kaže im (Mojsije) u Ponovljenim Zakonima: ,,I izložiću narodu ovome uredbe moje”. Prema tome, nije zapovest Božija da se ne jede, nego je to Mojsije duhovno (= u duhovnom smislu) rekao.
3. (Evo kako): Za „svinju” je rekao zbog ovoga: nemoj se, veli, družiti sa takvim ljudima koji su slični svinjama, to jest kada se odaju uživanjima oni zaboravljaju Gospoda, a kada dođu u nemaštinu onda se sete Gospoda. Baš kao i svinja: kada jede, ne zna za gospodara, a kada je gladna onda grokće i kad dobije (hranu) zaćuti.
4. „Niti jedi, kaže (dalje), orla, ni sokola, ni kraguja, ni jastreba”, to jest, veli, nemoj se družiti niti se izjednačuj sa takvim ljudima koji ne znaju da trudom i znojem pribavljaju sebi hranu, nego u bezakonju svome otimaju tuđe, i (izgledaju) kao da hode u nevinosti, (a ustvari) takvi posmatraju i vrebaju koga će svojom grabljivošću da opljačkaju. Kao što i ove spomenute ptice ne sakupljaju same sebi hranu, nego besposleno sedeći samo čekaju kako he tuđe meso da pojedu, jer su nezasite u lukavosti svojoj.
5. „I ne jedi, kaže (dalje), smrenu, ni polipa (= oktopod), ni sipu”, to jest, veli, nemoj se družiti ni biti sličan sa takvim ljudima koji su sasvim nečastivi i već osuđeni na smrt, kao što su i ove pomenute ribice jedine proklete, i vrteći se u dubini ne plivaju kao ostale, nego borave u mulju dole na dnu bezdana (= mora).
6. Takođe (veli još): „Ni zeca nemoj jesti”. Zašto? Ne budi, veli, pederast (παιδοφθόρος), niti sličan takvima. Jer zec dobija svake godine po jedan čmar (την άφόδευσιν) više, jer koliko godina živi toliko i rupa ima.
7. Isto, „ni hijenu nemoj jesti”, to jest, veli, ne budi preljubnik ni razvratnik (φθορεΰς), niti pak sličan takvima. Kako to? Zato što ova životinja svake godine menja prirodu (= pol), te postaje nekad muški pol, a nekad ženski. 8. Tako isto je i „lisicu” opravdano omrznuo. Jer, veli, ne budi takav kao što čujemo da neki čine bezakonja nečistoćom u ustima, niti se druži sa nečistim (ženama) koje čine nečistotu u ustima. Jer ova životinja začinje preko usta.
9. Tako je, dakle, Mojsije, dobivši tri propisa ο jelima, govorio to duhovno, no oni su to, shodno telesnoj (svojoj) pohoti, uzeli kao (da je reč) ο jelima.
10. Poznanje tih istih triju propisa dobio je i David, pa (zato) slično kaže: „Blažen je čovek koji ne ide na veće bezbožničko” — (slično) kao što one ribe idu u tamnim (jatima) u dubinu; „niti stoje na putu grešničkom”, kakvi su oni koji se samo naizgled boje Gospoda i greše poput svinje; „niti sedi za stolom pagubnika”, kao što su one ptice što sede i čekaju grabež. Eto, dakle, sad imate savršeno (objašnjenje) odnosno jela.
11. Ali Mojsije (još) reče: „Jedite sve što ima razdvojene papke i što preživa”. Šta hoće (time) da kaže? Da (takva životinja) kad dobije hranu poznaje onoga koji je hrani, i (kad se najede) vidi se da se raduje i miruje zbog njega. Dobro je το rekao gledajući na ovu zapovest. Α šta to znači? (Znači) da se treba družiti sa onima koji se boje Gospoda, sa onima koji razmišljaju ο smislu reči (Božije) koju su primili u srcu, sa onima koji govore naredbe Gospodnje i drže ih, sa onima koji znaju da je to razmišljanje (o reči Božijoj) delo radosti, i koji se stalno hrane rečju Gospodnjom. Α šta (znači to) što ima „razdeljene papke”? To (znači) da pravednik i u ovom svetu hodi, i (onaj budući) sveti vek iščekuje (τον άγιον αιώνα έκδέχεται). Vidite li kako je Mojsije dobro dao zakone!
12. Ali, otkuda he oni (= Jevreji) to shvatiti i razumeti? Α mi, dobro i pravilno shvativši zapovesti, govorimo tako kako je hteo Gospod. Zato je i obrezao uši i srca naša, da bismo ovo razumeli.

XI
1. Α ispitajmo (sada) da li se Gospod postarao da objavi unapred ο vodi (krštenja) i ο krstu. 2. Odnosno vode, napisano je za Izrailj da oni ono krštenje koje donosi oproštenje grehova neće prihvatiti, Hero he sebi napraviti (drugo). 3. Jer Prorok govori: „Zadrhći nebo, i neka se nad tim još više potrese zemlja, jer dva zla učini narod ovaj: ostaviše mene, izvor vode žive, i iskopaše sebi jamu smrti. Zar nije pusti kamen Sion, sveta gora moja? Jer ćete biti kao mladunci ptičiji kad polete lišeni gnezda”. 4. I opet veli Prorok: „Ja ću ići pred tobom i gore (= uzvišenja) ću poravniti i vrata bakarna srušiću i vratnice gvozdene polomiću, i daću ti riznice tajne, skrivene, nevidljive, da poznaju da sam ja Gospod Bog. 5. I nastanićeš se u visokoj pećini čvrste stene, i voda je njena postojana; videćete Cara u slavi, i Duša vaša razmišljaće ο strahu Gospodnjem”.

6. I opet kod drugog Proroka govori: „I biće, onaj koji tako čini, kao drvo zasađeno kraj izvora vodenih, koje će plod svoj dati u vreme svoje, i list njegov neće otpasti, i sve što bude činio uspeće. 7. Nisu takvi bezbožnici, nisu takvi; nego su kao prah koji razveje vetar sa lica zemlje. Zato neće ustati na sud bezbožnici, niti grešnici na veću pravedničkom; jer zna Gospod put pravednih, a put bezbožnika propašće”. 8. Vidite li kako je (ovde) istovremeno označio i vodu i krst. Jer (time) ovo govori: „Blaženi” su oni koji nadu položiše na krst i siđoše u vodu (krštenja); a što kažu za platu „u svoje vreme”, to znači: tada ću im, kaže (Gospod), dati nagradu. Α što kaže „lišće (im) neće opasti”, to znači: svaka reč koja iz vas izađe kroz usta vaša sa verom i ljubavlju, biće na obraćenje i nadu mnogima.

9. I opet drugi Prorok govori: „I zemlja Jakovljeva beše hvaljenija od svake druge zemlje”. Ovim (hoće da) kaže: da proslavlja sasud (το σκεύος) Duha Njegovog. 10. Šta zatim govori? „I beše potok koji tecijaše s desna, i izlažahu iz njega drveta divna, i ko od njih jede živeće doveka”. 11. Ovim govori to da mi silazimo u vodu (krštenja) ispunjeni gresima i nečistotama, a izlazimo (otuda) plodonoseći u srcu, strah (Božiji) i nadu na Isusa imajući u duhu . „I ko jede od njih, živeće doveka”. Ovo znači: ako ko posluša kada se ovo govori i poveruje, živeće doveka.

XII
1. Isto tako opet ukazuje na krst preko drugog Proroka, koji govori: „I kada će ce sve to dogoditi? veli Gospod? Kada drvo bude položeno i uzdignuto, i kada iz drveta poteče krv”.7 Eto, imaš onet (proroštvo) ο krstu i ο Onome Koji će biti razapet.

2. I onet govori Mojsije, kada Izrailj bi napadnut od tuđih plemena, pa da ih podseti da kad god su napadani da su to zbog grehova svojih predavani na smrt. Reče, dakle, Duh u srcu Mojsiju da načini praobraz krsta i Onoga Koji će stradati (na njemu), te da će, ako se ne budu na njega napali, biti napadani doveka. Mojsije tada ukrsti oružje jedno na Drugo usred sukoba (της πυγμής = borbe prsa u prsa), i stavši iznad svih (na goru) raširi ruke, te tako opet pobeđivaše Izrailj. Zatim, kada spuštaše ruke, oni ponovo bivahu ubijani. Zašto? Da bi poznali da se ne mogu spasti ako se ne budu nadali na Njega (= Hrista). 4. Zatim opet preko drugog Proroka govori: „Vasceli dan pružah ruke svoje narodu nepokornome koji se protivi pravednom putu mome”. 5. Takoće opet Mojsije čini praobraz Isusa: da Njemu valja postradati, ali i da he On oživljavati (ζωο-ποίσει = oživotvoravati), On za Koga su mislili da je na tom znaku (krsta) pogubljen. To bi (u vreme) kada padaše Izrailj. Jer Gospod učini da njih ujeda svaka zmija — jer je prestup Evin bio kroz zmiju — i oni (od toga) umirahu, da bi ih tako ukorio da će zbog prestupa svoga biti predani na smrtno stradanje. 6. Ali, na kraju, isti ovaj Mojsije koji im je zapovedio: „Neka vam ni liveni ni rezani (lik) ne bude bog vaš”, on sam pravi ovo (= lik bakarne zmije) da bi im pokazao praobraz Isusov. Naime, Mojsije načini bakarnu zmiju i stavi je na vidno mesto i propoveću pozva narod. 7. Kad su se ovi okupili zajedno (έπϊ το αυτό = na jedno mesto), moljahu Mojsija da se pomoli za njih da bi bili isceljeni. Α Mojsije reče: „Kada neko od vas bude uje-den, neka doće pred zmiju koja visi na drvetu, i neka se nada verujući da ona, iako je sama mrtva, može ipak oživljavati (ζωοποιήσαι = oživotvoravati), i odmah će biti spasen”. I oni tako i činjahu. (Tako) i u ovome imaš opet slavu Isusovu, jer je u Njemu i za Njega sve.8

8. Šta govori opet Mojsije Isusu, sinu Navinovom, davši njemu, koji je prorok, baš to ime samo da bi sav narod čuo (=uvideo) da Otac sve objavljuje ο Sinu (Svome) Isusu. 9. Veli, dakle, Mojsije Isusu, sinu Navinovom, davši mu baš to ime, kada ga posla da izvidi zemlju: „Uzmi knjigu u ruke svoje i napiši šta govori Gospod: da he iz korena poseći sav dom Amalikov Sin Božiji (ό υιός του Θεοΰ) u poslednje dane”. Vidiš opet da je Isus, ne sin čovečiji, već Sin Božiji, javljen praobrazno (τύπω) u telu (tj. u Isusu Navinu).

10. Ali pošto he (neki) govoriti da je Hristos sin Davidov, sam David prorokuje, bojeći se (toga) i shvatajući zabludu grešnika: „Reče Gospod Gospodu mojemu: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim”. 11. I opet ovako govori Isaija: „Reče Gospod Hristu mome Gospodu, Kojega držim za desnicu njegovu, da pokorim narode pred Njim, i moć ću careva raskinuti”. Vidiš kako Ga David naziva Gospodom, a ne kaže (da mu je) sin.

XIII

1. Da vidimo (sada): da li je ovaj narod (= hrišćanski) naslednik (zaveta), ili onaj prvi (= jevrejski); i da li je zavet za nas ili za njih?

2. Slušajte šta kaže Pismo za narod: „A moljaše se Isak za Reveku ženu svoju, jer beše nerotkinja; i ona zače. Potom otide Reveka da pita Gospoda, i Gospod joj reče: Dva su plemena u stomaku tvome i dva su naroda u utrobi tvojoj; i jedan će narod nadvladati drugi, i veći će služiti manjemu”. 3. Treba da razumete (αϊσθάνεσθαι = osećate) ko je Isak i ko je Reveka, i na kojima je to pokazao da je ovaj narod veći nego onaj.

4. U drugom proroštvu kaže (o tome) jasnije Jakov Josifu sinu svome, govoreći: „Evo, nije me lišio Gospod lica tvoga; dovedi mi sinove tvoje da ih blagoslovim”. 5. I dovede Jefrema i Manasiju; i hoteći da Manasija dobije blagoslov, jer beše stariji, privede ga Josif kod desne ruke oca (svoga) Jakova. Ali Jakov vide duhom praobraz budućega naroda, i šta kaže: „I ukrsti Jakov ruke svoje i stavi desnicu na glavu Jefrema, drugoga i mlaćega (sina), i blagoslovi ga. I reče Josif Jakovu: ‘Premesti desnu ruku svoju na glavu Manasijinu, jer mi je on sin prvenac’. I reče Jakov Josifu: ‘Znam, čedo, znam, ali he veći služiti manjemu’ — i ovaj će biti blagosloven”. 6. Vidite li na koga je stavio (i pokazao) da ovaj narod (= hrišćanski) jeste prvi, i naslednik zaveta.

7. Ako (nam) je, dakle, ovo napomenuto još i kroz Avrama, onda je naše znanje postalo savršeno. Α šta kaže Avramu, kad je on sam poverovao i primi mu se u pravdu? „Evo, postavih te, Avrame, za oca narodima koji veruju Bogu u neobrezanju”.

XIV
1. Dobro. Ali da vidimo da li zavet, za koji se (Bog) zakleo ocima da he ga dati narodu, da ispitamo da li ga je dao. Dao ga je, ali oni nisu bili dostojni da ga prime zbog grehova svojih. 2. Jer kaže Prorok: „I pošćaše se Mojsije na gori Sinaju da primi zavet Gospodnji za narod, četrdeset dana i četrdeset noći. I primi Mojsije od Gospoda dve tablice ispisane prstom ruke Gospodnje u Duhu. I primivši Mojsije silažaše ka narodu da im preda. 3. I reče Gospod Mojsiju: ‘Mojsije, Mojsije, sići brzo, jer narod tvoj, kojega si izveo iz zemlje egipatske, učini bezakonje’. I Mojsije razumede da (oni) opet sebi načiniše izlivene kipove (χωνεύματα = idole), i baci iz ruku (svojih) tablice, i razbiše se tablice zaveta Gospodnjeg”. Mojsije je dakle primio, ali oni nisu bili (toga) dostojni.

4. Α kako smo mi dobili (zavet), evo saznajte. Mojsije je kao služitelj primio, a nama je sam Gospod, postradavši za nas, dao (zavet) kao narodu nasleća (Svoga). 5. A Javio se (On): da i oni dostignu do punoće grehova (svojih), i Da mi kroz Njega, Gospoda Isusa, kao naslednika zaveta, zavet dobijemo. On se radi toga i spremio (ήτοιμάσθη = pripremio) da, javivši se Sam, naša već smrću istrošena i bezakonju zablude predana srca izbavi iz tame i položi (διάθηται = zavešta) u nas zavet rečju (Svojom). 6. Jer je napisano kako Njemu Otac daje zapovest da, izbavivši nas iz tame, pripremi Sebi narod sveti. 7. Prorok kaže: ,Ja Gospod Bog tvoj, dozvah te u pravdi, i držaću te za ruku i osnažiću te, i dadoh te na zavet narodu, svetlost narodima, da otvoriš oči slepima, i izvedeš iz okova sužnje, i iz doma tamničkoga one koji sede u tami”. Poznajte, dakle, odakle smo izbavljeni. 8. Opet veli Prorok: „Gle, postavih te za svetlost narodima, da budeš na spasenje do kraja zemlje, tako govori Gospod, Bog koji te je izbavio”. 9. I opet Prorok govori: „Duh je Gospodnji na meni, zato me pomaza da blagovestim blagodat poništenima (ταπεινοίς = uniženima), posla me da iscelim skrušene u srcu, da propovedam zarobljenima da he ce otpustiti, i slepima da he progledati, da kazujem prijatnu godinu Gospodnju i dan rasplate (ανταποδοσεως), da utešim sve one koji plaču”.

XV
1. Α još i odnosno subote, napisano je u deset zapovesti, koje je govorio na gori Sinaju (Bog) Mojsiju u lice: „I osvetite subotu Gospodnju čistim rukama i čistim srcem”. 2. I na drugom mestu kaže: „Ako sinovi moji sačuvaju subotu, onda ću metnuti milost moju na njih”.

3. Ο „suboti” se kaže u početku stvaranja (ovo): „I stvori Bog u šest dana dela ruku Svojih, i svrši u sedmi dan, i počinu u njemu i osveti ga”. 4. Obratite pažnju, deco, šta kaže ovim: „završi za šest dana”. Kaže ovo: da će za šest hiljada godina dovršiti Gospod sav svet, jer kod Njega dan znači hiljadu godina. To mi sam On svedoči govoreći: „Gle, dan Gospodnji biće kao hiljadu godina”. Dakle, deco, „u šest dana” to jest u šest hiljada godina, dovršiće se sav svet.9 5. „I počinu (Bog) u dan sedmi”. Time (hoće) da kaže: kada dođe Sin Njegov i ukine vreme (καιρόν) onog bezakonika (= đavola), i kada bude sudio bezbožnike i promenuo (= preobrazio) sunce i mesec i zvezde, tada će s pravom (καλώς = dobro) počinuti u sedmi dan.

6. Tako, na kraju, govori: „Osvetićeš je (= subotu) čistim rukama i čistim srcem”. Ako pak dan koji Bog osveti može neko sada osvetiti, budući čist srcem, onda smo mi sasvim u zabludi. 7. Α ako ne (može sada), onda ćemo ga osvetiti tada kada s pravom (καλώς = dobro) počinemo, kada to budemo mogli, (kada) sami budemo opravdani i zadobijemo obećanje, i (kada) ne bude više bezakonja, nego će sve od strane Gospoda biti učinjeno, tada ćemo ga moći osvetiti, budući prethodno sami osvećeni.

8. Na kraju, pak, veli im (Bog): „Ne podnosim više mladine i subote (njihove)”. Gledajte kako kaže: Nisu mi ugodne sadašnje subote, nego ona koju sam stvorio, u kojoj, počinuvši od svega, učiniću početak osmoga dana, to jest početak drugoga sveta. 9. Zato mi i provodimo osmi dan (= nedelju) u radosti, u koji je i Isus vaskrsao iz mrtvih, i javivši se (učenicima) uzneo se na nebesa.10

XVI
1. Α još i odnosno hrama, reći ću vam, kako su nesrećnici (= Judejci) obmanjujući se polagali nade u građevinu, kao da je to dom Božiji, a ne u Boga svoga Koji ih je stvorio. 2. Jer skoro kao neznabožci, (i oni) su Ga zatvorili u hram. Ali, kako govori Gospod ukidajući ga? Evo, naučite: „Ko je izmerio nebo peđu, ili ko zemlju šakom? Nisam li ja, govori Gospod? Nebo mi je presto, i zemlja podnožje nogama mojim; kakav ćete mi dom sazidati, ili koje je mesto počinka mojega?” Vidite li da je uzaludna nada njihova.

3. Α dalje opet veli: „Gle, oni koji su porušili ovaj hram, oni će ga i sagraditi”. 4. To i biva: jer zbog njihovog ratovanja (hram) bi porušen; sada pak oni isti, sluge neprijatelja, ponovo će ga podići.11 5. Takoće je objavljeno kako je grad i hram i narod Izrailjski imao biti predan. Jer Pismo govori: „I biće u poslednje dane: i predaće Go-spod ovce, paše i ogradu i kulu njihovu na propast”. I zaista je tako bilo kako je govorio Gospod.

6. Ispitajmo, dakle, da li postoji hram Gospodnji? Postoji, (ali) tamo gde On sam kaže da ga pravi i izgraćuje. Jer je napisano: „I biće, kada se svrši sedmica, sagradiće se hram Bogu na slavan način u ime Gospodnje”. 7. Nalazimo, dakle, da postoji hram (Bogu). Α kako he ce to „sagraditi u ime Gospodnje”? Evo, naučite: pre nego što smo mi poverovali Bogu naše obitalište srca bilo je slabo i propadljivo, kao neki zaista rukom sagraćeni hram, jer je bio pun idolopoklonstva i bio je dom demona, zato što smo činili ono što je protivno Bogu. 8. Pazite sad: „Sagradiće ce y ime Gospodnje”, to jest da se hram Božiji „na slavan način” sagradi. Kako? Evo, naučite: dobivši oproštenje grehova i uznadavši se na Ime (το δνομα) postali smo novi, opet ispočetka sazdavani. Zato u obitavalištu našem Bog istinski obitava u nama; 9. Kako? (Kroz) reč vere Njegove, poziv obećanja Njegovog, mudrost naredbi (Njegovih), zapovesti nauke (Njegove) — On sam u nama prorokujući, On u nama obitavajući, nas koji smo porobljeni smrću, Sam otvarajući vrata hrama, to jest usta, darujući nam pokajanje, uvodi u hram nepropadljivi. 10. Jer onaj koji žarko želi da se spase gleda ne u čoveka, nego u Onoga Koji u njemu obitava i (u njemu) govori, i Njemu se divi zbog toga što nikada niti je čuo iz usta (ljudskih) reči Toga Koji govori, niti je pak sam ikada (ranije) poželeo da ih čuje. To je, dakle, duhovni hram izgrađivan Gospodu.

XVII
1. Koliko (mi) je bilo u mogućnosti i prostoti da vam iznesem (sve ovo), nadam se u duši svojoj da ništa nisam izostavio. 2. Jer ako bih vam pisao ο sadašnjim i budućim (događajima), ne biste razumeli, zato što se to nalazi u pričama.

XVIII
1. Toliko, dakle, ο ovome. Pređimo sada i na drugo znanje i učenje.
2. Postoje dva puta nauke i vlasti (διδαχής και εξουσίας): put svetlosti i put tame, i između ta dva puta razlika je velika. Na jednom su postavljeni svetionici (φωταγωγοί) anđeli Božiji, a na drugom anđeli Satanini. 2. Ovaj je Gospod od vekova i u vekove, a onaj je knez sadašnjega vremena bezakonja.

XIX
1. Put, pak, svetlosti je ovaj: Ako neko hoće da ide putem do određenog mesta, pohitaće kroz dela svoja. Α znanje koje nam je dato da hodimo ovim putem jeste ovakvo:

2. Ljubi Onoga koji te je stvorio, boj se Onoga koji te je sazdao, proslavljaj Onoga koji te je izbavio od smrti. Budi prost srcem i bogat duhom.
Ne druži se sa onima koji idu putem smrti. Mrzi sve što nije ugodno Bogu. Omrzni svako licemerje; ne ostavljaj zapovesti Gospodnje.

3. Nemoj sebe uzdizati, već budi u svemu smirenouman. Ne prisvajaj sebi slavu. Ne smišljaj zli savet na bližnjega svoga. Ne dozvoli duši svojoj drskost.

4. Ne čini bluda; ni preljube; ni razvrata s decom. Neka ti reč Božija ne izađe s nečistotom nekih.13 He gledaj na lice kad nekoga treba pokarati zbog prestupa.
Budi krotak, budi tih, imaj strah od reči koje si čuo. Ne budi zlopamtljiv bratu svome.

5. Ne budi dvojedušan hoće li (nešto) biti ili neće. Ne uzimaj uzalud ime Gospodnje. Ljubi bližnjega svoga iznad duše svoje. Ne ubijaj dete u začetku, niti ga pogubi kad se rodi. Ne diži ruke svoje od sina svoga ili od kćeri svoje, nego ih od mladosti uči strahu Gospodnjem.

6. Ne želi ono što je bližnjega tvoga. Ne budi gramziv, niti se vezuj dušom svojom sa visokima (= na položajima), nego se druži sa pravednima i smirenima.
Sve što se događa primaj kao dobro, znajući da bez Boga ništa ne biva.

7. Ne budi dvojedušan ni dvojezičan, jer je dvojezičnost zamka smrti. Potčinjavaj se gospodarima kao slici Božijoj, sa poštovanjem i sa strahom. Ne zapovedaj u gnjevu sluzi svome ili sluškinji, koji se u istoga Boga nadaju, da ne bi oni prenebregli strah zajedničkog vam Boga; jer je On došao da pozove ne gledajući na lica, nego (gledajući) na one koje je Duh (Sveti) pripremio.

8. Sve što imaš podeli sa bližnjim svojim i ne reci (za nešto) da je (tvoja) svojina; jer ako ste zajedničari u neepropadljivome, koliko ste većma u propadljivome? Ne budi mnogo govorljiv, jer su usta zamka smrti. Koliko možeš, budi celomudren radi duše svoje.

9. Nemoj da za primanje pružaš ruke, a kad treba dati (onda) da ih skupljaš. Ljubi kao zenicu oka svoga svakoga koji ti govori reč Gospodnju.

10. Sećaj se dana suda i danju i noću, i traži svaki dan lica svetih, bilo trudeći se u reči i putujući radi tešenja i starajući se da spaseš dušu rečju, bilo da rukama svojim radiš za otkup grehova svojih.

11. Nemoj se ustezati da daš, niti dajući gunđaj, jer ćeš poznati ko je Dobri Nagradodavac. Sačuvaj što si primio, niti dodajući niti oduzimajući. Mrzi do kraja ono što je zlo. Sudi pravedno. 12. Ne pravi razdora, nego miri zavađene sjedinjujući ih. Ispovedaj se za grehe svoje.
Ne pristupaj molitvi sa savešću nečistom.

XX

1. Α put onoga Crnoga (τοΰ μέλανος = đavola) j este krivi (put) i prokletstvom ispunjen. Jer je (to) put večne smrti, i s mukom sav; i na njemu se nalazi ono što gubi dušu njihovu: idolopoklonstvo, drskost, nadmenost vlasti, licemerje, dvojedušnost, preljuba, ubistvo, otimačina, gordost, prestupništvo, lukavost, zloba, samonametljivost, vračanje, mađija, gramzivost, nemanje straha Božijeg (αφοβία Θεοΰ = nebogobojažljivost).

2. (Na tom putu su):
progoničelji dobrih,
mrzitelji istine,
ljubitelji laži,
koji ne znaju platu pravednosti,
koji se ne drže dobra,
niti suda pravednog,
koji udovu i sirotu ne paze,
koji bdiju ne na strah Božiji, nego na zlo,
od kojih je daleko i po strani krotost i trpljenje,
ljubitelji sujete,
koji se otimaju ο nagradu,
koji ne miluju siromaha,
ne saosećaju sa stradalnikom,
koji su laki na ogovaranje,
koji ne poznaju Stvoritelja svoga,
ubice dece (svoje),
razvratitelji sazdanja Božijeg,
koji se odvraćaju od nevoljnika,
vređaju i muče već namučenoga,
branioci bogataša;
bezakone sudije siromaha,
ispunjeni svakoga greha (πανταμάρτητον = svegrešnici).

XXI
1. Dobro je, dakle, naučivši naredbe Gospodnje, koliko ih je napisano, u njima hoditi (= živeti). Jer ko ovo čini biće proslavljen u Carstvu Božijem, a ko izabira ono (drugo) propašće zajedno sa delima svojim. Radi toga će biti vaskrsenje, radi toga rasplata (άνταπόδομα).

2. Molim one koji su na položajima — ako primate neki savet od moje dobre namere: Vi imate oko sebe one kojima možete činiti dobro, ne propuštajte to. 3. Blizu je onaj dan u koji će sve propasti zajedno sa Nečastivim (τω Πονιρω = sa Zlim).

4. Opet i opet vas molim: Budite sami sebi dobri zakonodavci, ostanite sami sebi verni savetnici, izbacite iz sebe svako licemerje. 5. Α Bog, Koji gospodari celim svetom, neka vam da mudrost, razumnost, razboritost, poznanje naredaba Njegovih, trpljenje.

6. Α budite Bogom naučeni, istražujući šta traži Go-spod od vas; i činite to, da biste (to) i našli u dan suda. 7. Ako li se sećate nekoga dobra, sećajte me se razmišljajući ο ovome, da bi i želja i staranje (moje) odvelo nekom dobru.

8. Umoljavam vas, proseći milost, dok je još sa vama dobri sasud (τό καλόν σκεϋος = telo, tj. dok ste još u telu), nemojte propuštati ništa od ovoga, nego to stalno istražujte, i ispunjavajte svaku zapovest, jer to (ona) i zaslužuje. 9. Radi toga sam se najviše i trudio da napišem ovoliko koliko sam mogao.

10. Spasavajte se, deco ljubavi i mira.
Gospod slave i svake ljubavi (neka je) sa duhom vašim! Amin.

Poslanica Varnave Apostola, saputnika Apostola Pavla. (Ovaj potpis sadrže samo neki rukopisi)

(Prevod: Atanasije Jevtić)

 

 

 

 

 

Bilo bi nam drago da čujemo tvoje mišljenje o ovom tekstu. Slobodno ostavi komentar ispod, ili nam pošalji svoje mišljenje na [email protected].

Submit a Comment

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *