Postanje 28,13

Izraz u MT „stojeći nad njom“, LXX prevodi sa „naslanjaše se na nju“ (slovenski je dobro preveo grčke istokorene izraze ἐστηριγμένη – ἐπεστήριχto /s. 12 i 13/: oslonjena – naslanjaše se, outverždena – outverždašesꙗ na neй, te tako grčki i slovenski verno prevode jevr. istokorene participe: mucav – nicav). Lestvica u MT je muškog roda, a u grčkom i srpskom ženskog, te otuda „Gospod stajaše nad njom“, dok noviji prevodioci daju „kraj njega (=Jakova)“, između ostalog i zato što prekidaju tekst, te u st. 12 vide navodnog „elohista“, a u st. 13 navodnog „jahvista“ (ali, kako priznaje BJ, „njihovo razdvajanje nije uvek lako“, zato što je, po nama, cela ta konstrukcija umišljena), te „jahvist“ navodno „ignoriše lestvicu i anđele!“ (Osty). Takođe, za takve bibliste i prevodioce, i sama Lestvica je problem, jer, s jedne strane, „ona osigurava vezu između neba i zemlje“, a s druge, „respektuje Božiju transcendentnost“ (TOB). – Međutim, po bogovidcima – Prorocima, Apostolima, Svetim Ocima – kad se Bog otkriva i javlja onda se svija i uklanja (poput svijanja svemira u jednu rolnu, na našim freskama, shodno Ps.101/102,26-28) rastojanje neba i zemlje, prostor između tvari i Tvorca, razmak vremena i prostora, a takvo neposredno teofanijsko iskustvo imali su Patrijarsi Avraam, Isak, i sada Jakov. Njihov, i naš, Bog – „nije Bog mrtvih (=ljudi, slovâ, rečӣ), nego Bog živih“ (Mt.22,32).

LXX ima ovde dodato: „Ne boj se!“