za dobro delo, budući da se onaj ko upražnjava izučavanje Zakona Božijeg napaja njegovim potocima. I Hristos je Svoje učenje nazvao vodom, rekavši: Ko je žedan neka dođe Meni i pije (Jn. 7; 37). Onaj koji se poučava u Zakonu upodobljen je drvetu zasađenom kraj izvora voda, koje svagda cveta i obiluje pravovremenim plodovima. Iako će plodove svog truda doneti u budućnosti, podvižnici vrline se još ovde, kao nekim lišćem, osenjuju dobrom nadom, i težinu truda prikrivaju duševnim naslađivanjem. Takav preuspeva u svemu što radi, jer ne čini ništa protivno Zakonu Božijem i svoju volju saobražava volji Božijoj. I Psalmopojac je zbog toga, zabranivši najpre sve vidove po roka i pokazavši savršenstvo božanstvenih zakona, dodao: Sve što radi preuspeće

obodan, a drugi je rob. Opet, zakon, koji je pisan i nametnut slugi, je jedno; zakon, koji umno raspoznaje onaj kome ne treba njegovo „slovo“, je drugo. „misli danju i noću“ može se shvatiti ili kao (nešto) neprestano; ili „danju“ kao u radosti, a „noću“ kao u iskušenju. Jer je rečeno: „Avraam vide dan moj, i uzradova se“, a o iskušenju rečeno je: „uzde moje poučiše me, čak u noći�