razio. Posle čudesne ličnosti Hristove, najviše je ljudi padalo i dizalo se oko ličnosti apostola Pavla. Zaista je i on bio "kamen spoticanja", "kamen sablazni" za mnoge; i oko njega su plamtela uzbuđena pitanja: "dokle ćeš mučiti duše naše?" A on je silinom svoje evanđelske propovedi zaista mučio duše onih koji su ili bili protiv Hrista ili bez dovoljno odlučnosti da poveruju u Hrista. Niko nije više ljudi privukao Hristu od njega; ali isto tako niko ni više protivnika nije imao od njega. Zato je i najviše muka podneo za Hrista. Svemu Hristovom on se neizmerno raduje; svakoj reči o Hristu, pa makar dolazila "iz zavisti i svađe"; jer će i takva reč izazvata prave revnitelje Evanđelja da Hrista brane i propovedaju "iz ljubavi", "od dobre volje". Glavno je da se ime Hristovo razglašuje, da pada u duše ljudske. A ono će već tamo samo od sebe čudotvorno dejstvovati: duhovno previranje izazvati; i čovek će se za NJega ili protiv NJega odlučiti. Jer Gospod Hristos, Bogočovek i Spasitelj, najneobičnije i najsavršenije biće u svetu, zato je tu: "da bude znak protiv koga će se govoriti", i "da mnoge podigne i obori" (Lk. 2,31). I zaista, On neprestano i podiže i obara: podiže pokajnike, obara bezbožnike; podiže dobroljupce, obara greholjupce. Sve što je dobro hrli ka NJemu, sve što je zlo ustaje na NJega.