svi duhovi zla ispod neba. Očigledno, strašnijih protiviika niko nema. Šta onda? - "da se ni u čemu ne plašite od protivnika", "jer je veći koji je u vama" negoli koji je u njnma (1. Jn. 4,4), nesravnjeno veći, nesravnjeno jači. Samo je potrebno da živite u NJemu, I On u vama; da živite "dostojno Boga", "dostojno Evanđelja Hristova", i niko vam od vaših protivnika ne može ništa nauditi ni u ovom ni u onom svetu. Živite li tako, vi ste već naoružani sveoružjem Božjim (Ef. 6,10-18), i nećete se ni u čemu plašiti od svojih protivnika. Nećete se plašiti jer se sa vama "jednodušno zajedno" bore protiv vaših neprijatelja svi svetitelji Božji, od prvog do poslednjeg. A ispred sviju vas - On: svemoćni i svepobedni Gospod i Bog naš Isus Hristos.

To življetle "dostojno Boga", ta jednodušna borba zajedno sa svima svetima za veru Evanđelja, i jeste znak spasenja, i znak pobede. Jer u spasenju je i pobeda, u spasenju - od greha, smrti i đavola. To su tri glavna protivnika. Pobeda nad njima, pobeda je u isto vreme i nad svima ostalima. No to što je hrišćanima znak spasenja, njihovim je protipmicima znak pogibli.

Evanđelje Hristovo kazuje hrišćanima šta je spasenje, i daje im božanske sile da ga postignu; u isto vreme ono kazuje od čega protivnici Hristovi padaju, i zbog čega propadaju. Znak spasenja i znak pogibli, "i to od Boga". Od Boga znamo i čime se spasavamo i čime propadamo.

Spasavamo se Evanđeljem, a ubijamo sebe grehom.