daje sile, On i pobuđuje čoveka da čini dobro. Čini li čovek dobro, znak je da se duhovno sjedinio sa Jedino Dobrim, sa Bogom, toliko sjedinio, da se u Njemu sve duhovne sile rađaju od Boga, ishode od Boga. Nema dobra u čoveku da nije od Boga; ali isto tako nema zla u čoveku da nije od đavola. Od činjenja zla u duši se diže neka crna magla, koja zaklanja Boga od duhovnog vida, te čovek ne vidi Boga ni u sebi ni nad sobom, ni u svetu ni nad svetom. „Koji zlo čini“, čini ga zato što je uvek, svesno ili nesvesno, u duhovnoj vezi sa tvorcem zla. Činjenje zla oslepi čoveka, te ne vidi Boga, pa često počne i tvrditi kako nema Boga. Rđavi ljudi su po pravilu bezbožnici, javni ili tajni. Vele: ima i bezbožnika dobrih ljudi. Da, bezbožnici mogu biti: privremeno dobri, površno dobri, farisejski dobri. Ali, bezbožnik ne može biti istinski dobar, trajno dobar, duboko dobar, besmrtno dobar, jer je za to potrebno biti u duhovnoj vezi, u duhovnom srodetvu sa stvarno Jedino Dobrim i Večno Dobrim: Bogom i Gospodom Hristom. Istinita je kroza sve vekove božanska reč Spasiteljeva: „Bez mene ne možete činiti ništa“ (Jn. 15,5)