tako, jer ga je Duh poslao, da mu je Bog zapovedio, pozvavši ga tamo posredstvom anđela, nego potvrđuje ovim rečima, jer je i to samo po sebi bilo nesumnjivi dokaz. Ne zadovoljavajući se onim šgo je prethodno rečeno, pominje izreku Gospodnju: Vi ćete krstiti Duhom Svetim.
Ništa se novo, kaže, nije dogodilo, osim onoga što je On predska-zao. Nije, kažu, bilo potrebno i da krstiš; krštenje je, međutim, već bilo izvršeno. On pak ne kaže:" Zapovedio sam da se krste", nego pokazuje da on nije učinio ništa. Ono, kaže, što smo imali mi, dobili su i oni.

Ako im, dakle, dade jednak dar kao i nama. Da bi ih ućutkao, kaže: jednak dar. Bog ne dopušta, kaže on, da oni dobiju manje, ako je dao jednak dar svima, koji su poverovali. I ne kaže: "kao vama",nego: "kao nama". "Zašto ih vi smatrate nedostojnim, kada ih mi nazivamo zajedničarima?"

Ko bejah ja da bih mogao sprečiti Boga! Braneći se od onih što su ga optuživali, on ih strogo i teško postiđuje. Nisam ja, kaže, mogao to da zabranim. Od tih reči postali su krotki i zaćutali su. Vidiš li da je, zbog Petrove besede, sve bilo dobro, jer im je ispripovedao šta se dogodilo? Od tog doba, i neznabošcima su se konačno otvorila vrata (za ulazak u Crkvu)