�e i Pavle: Vama je najpre trebalo da se govori reč Božija, ali pošto je odbacujete i ne smatrate sebe dostojnima... evo obraćamo se neznabošiima.

Govorahu jelinistima. Kaže "jelinistima" i naziva ih tako možda zbog toga, što nisu znali jevrejski. Izraz: ruka Gospodnja bejaše s njima pokazuje da su oni tvorili čuda. Vidiš li zašto su i sad bila potrebna čuda? Da bi verovali.

I poslaše Varnavu da prođe sve do Antiohije. Zašto o tome nisu pisali Pavlu, nego su poslali Varnavu? Zato što još nisu znali za vrline toga čoveka.

Jer beše čovek blag (dobar) i pun Duha Svetoga i vere. Nema isto značenje kada kažemo da je blag (dobar) Bog i da je blag (dobar) čovek. Bog je dobar po suštini, budući da je početak i izvor svakog dobra. Čovek nije dobar po suštini, nego zbog vrlina.

Varnava pak iziđe u Tars da potraži Savla. Bio je veoma dobar, prostodušan i smiren čovek (Varnava). Da potraži, kaže, borca i vojskovođu.

I oni se celu godinu sastajaše sa Crkvom, i učiše mnogi narod. Nije mala pohvala za grad da se on pre svih ostalih, tokom takvog vremena, naslađivao njegovim rečima.

I najpre u Anšiohiji učenici biše nazvani Hrišćani. To govori o uspehu Pavlove propovedi, jer je on hrišćanstvo uzdigao na takvu visinu da se hrišćanima moglo dati ime koje je postalo njihovo obeležje. Ponegde je poverovalo tri, ponegde pet hiljada, a ponegde takvo mnoštvo. Nije postojalo ništa slično, i hrišćane su jednostavno nazivali ljudima " ovoga puta". Ovde su se najpre udostojili toga imena. Značajno je, da se Antiohija zbog toga, što su tamo hrišćani prvi put nazvani tim imenom, udostojila glavnog starešinskog prestola.