37), a na drugom mestu: Vidite njive kako se već žute za žetvu (Jn. 4; 35). Prihvativši prvence plodova, Sam Hrisgos ih je prvi uzneo, On Sam je prvi poslao srp. Zašto ga je poslao kad se okončalo pedeset dana? Zato što je trebalo da se to dogodi onda, kad ponovo nastupi praznik, kako bi oni, koji su bili pored krsta Hristovog, i to mogli da vide. Razdeljeni jezici kao ognjeni. Postradavši po telu dobrovoljnim stradanjem i vaskrsli iz mrtvih Gospod savaskrsao je sa Sobom i nas, umrtvljene grehom, i ukinuo vlast đavola.

Zbog toga smo mi (od Pashe) do Pedesetnice na molitvi i ne tvorimo zemne poklone, veličajući pobedu nad našim neprijateljima: Oni se sapletoše i padoše, a mi ustasmo i ispravismo se (Ps. 19; 9).

Međutim, kad se Duh Sveti javi u vidu ognjenih jezža, mi priklanjamo kolena jer ne možemo da podnesemo taj prizor i pokazujemo da smo kroz Svetoga Duha poznali savršeno poklonjenje Presvetoj Trojici: Bogje duh, i koji Mu se klanjaju u duhu i istini treba da se klanjaju (Jn. 4; 24). Silazak Svetoga Duha savršio se u dan Pedesetnice iz sledećeg razloga. U Starom Zavetu je na dan Pedesetnice bio dat Zakon. Dakle, na onaj dan na koji je bio dat Zakon zapisan na tablicama, na taj dan je darovan i zakon Svetog Duha, koji nije bio zapisan na tablicama nego na srcima. U dan Pedesetnice je narod Izrailjev dobio zakon u Sinajskoj pustinji jer su sinovi Izrailjevi u četrnaesti dan prvog meseca, prema mesečevom računanju, kad su praznovali praznik presnih hlebova i tajnu Pashe, izašli iz Egipta. Od četrnaestog dana računaj sedamnaest dana do kraja meseca, a zatim trideset dana sledećeg i još tri dana trećeg meseca: za toliko je dana Pedesetnica posle praznika presnih hlebova ili pashe. Prema tome, od četrnaestog dana (prvog meseca) do trećeg dana trećeg meseca ima pedeset dana.

Zato se i kaže da trećeg meseca po izlasku sinova Izrailjevih iz egipatske zemlje reče Gospod Mojseju: Idi k narodu, i osveštaj ih danas i sutra (2. Mojs. 19; 1,10).

To Gospod govori o novomesečju. U treći dan sići će Gospod na Goru Sinajsku pred svim narodom, kaže se u nastavku (2. Mojs. 19; 11). Prema tome, na onaj dan, kad je darovan zakon, trebalo je da bude darovana i blagodat Duha. Kada je trebalo da Spasitelj podnese sveto stradanje, On nije blagovoleo da se preda na to stradanje u neko drugo vreme nego upravo u vreme kad su zaklali jagnje i na taj način je istinu povezao s praobrazom. Isto tako, ni silazak Svetog Duha, prema višnjem blagovoljenju, nije darovan u neko drugo vreme nego u vreme kad je dat Zakon. Time se pokazuje da je i onda i sada zakon davao Duh Sveti.

Dakle, u Starom Zavetu zakon je dat u pedeseti dan. Nakon dolaska u Obećanu zemlju, Izrailjci su u znak pomena toga dana usganovili praznik: u to vreme su Bogu prinosili od prvih plodova i prvog klasja, i to je bilo simvol praznika. Kako se na dan Pedesetnice prinosilo snoplje novih plodova i kako su se razna lica okupljala pod jednim nebom, na taj isti dan je trebalo da se dogodi i ovo, kako bi se počeci od svakog naroda što živi pod nebom sabrali u jedan snop blagočešća i, prema rečima apostola, priveli Bogu. Snop klasja poslužio je kao praobraz onome, što je nagoveštavalo snop duša, izabranih u raznim zemljama i privedenih Bogu. Zašto silazak Svetog Duha nije protekao bez čuvstvenih (vidljivih) simvola? Ako su i pored toga govorili da su se (apostoli) napili vina, šta bi se tek dogodilo da toga nije bilo? To nije jednostavno bio šum, nego šum sa neba i iznenadan, da bi ih još više zaprepastio: Kao hujanje silnoga vetra.

Kažu da se silazak Duha dogodio s velikom i silnom brzinom, kako bi sve primorao da se saberu i da priteknu ovamo. I naput se sav dom. (Duhom Svetim) se napunio čitav dom, da bi se pokazalo da taj dar nije darovan nekom pojedincu, nego vasceloj punoti Crkve, jer je taj dom bio simvol vaseljene, kao što je kupelj simvol vode. Bio je to dokaz izobilja i snage. Dom se, međutim, nije ispunio ognjem, jer bi ih to primoralo da se udalje. Ono, što nas najviše zadivljuje, jeste da su se jezici podelili i sišli na glavu svakome od njih. On (Luka) prekrasno kaže da su se podelili, da bi ti znao da je sila, koju je poslao Utešitelj, jedna ista. Prekrasno kaže i: kao ognjeni i: kao hujanje silnoga vetra, da ti o Duhu ne bi pomislio nešto čuvstveno. To, dakle, nije bio prosto vetar niti prosto oganj, nego Duh Sveti koji se tamo javio. Gledaj: kad je Jovan video Duha, video Ga je u obliku goluba. Apostolima je, međutim, bilo potrebno da ga vide u obliku ognja. I sede po jedan na svakoga od njih, tj. "obitavaše", "otpočinu",jerizraz "sedeti" označava trajno i postojano obitavanje. Na koga je, međutim, seo Sveti Duh? Da li samo na Dvanaestoricu ili na njih sto dvadeset?

Jasno je, da se spustio na sve, jer apostol Petar nije uzaludno navodio reči proroka kada je rekao: I u poslednje dane izliću od Duha Mojega na svako telo (Dela ap. 2; 17). Oni nisu jednostavno primili nego su se svi ispunili Duhom Svetim, i to svi, kaže, a ne samo apostoli. Vidi: kad su bili istrajno na molitvi i moljenju, kad su bili ispunjeni ljubavlju, tada silazi Duh. Zašto se On javio u vidu ognja? Zato da bi pokazao da je iste suštine kao i Onaj, Koji se iznad kupine takođe javio u vidu ognja. I sede na glavu, tj. od glave je ispunio vascelog čoveka;
na njihovim glavama se video oganj koji ne sažiže, nego osveštava i prosvetljuje. Zašto ove jezike nisu primili na usta, nego na glavu? Duh se nije spustio na jezik, tj. na telesni organ, zato da niko ne bi pomislio da oni iz svojih utroba i iz svojih usta iznose ono, što nisu imali. Kao što vode koje se uzdižu na nebo zauzimaju vrhove planina pa se s visina spuštaju u doline, tako se i blagodat Svetoga Duha, zauzevši sam vrh glave, kao planinu, raširila odatle i na mozak, a zatim i na usta i na srce i, počev od glave, ispunila sobom vascelog čoveka.
Zašto, još jednom ponavljam, na glavu? Zato što su u to vreme apostoli rukopolagani (hirotonisani) za učitelje vaseljene a rukopolaganje se ne savršava drugačije nego (polaganjem ruku) na glavu. Dakle, time što su jezici bili iznad glava, pokazuje se način rukopoloženja, jer se rukopoloženje savršava polaganjem ruku na glavu, i taj način rukopoloženja je na snazi sve do danas.

Kako se silazak Svetog Duha (sada) savršava na nevidljiv način, na glavu budućeg arhijereja kojeg rukopolažu stavljaju Evanđelje. Kad se ono položi, u tome ne bi trebalo videti ništa drugo do ognjeni jezik koji počiva na glavi - jezik radi propovedi, a ognjeni zbog onog što je rečeno: Dođoh da bacim oganj š zemlju (Lk. 12; 49). Nije rekao da se utvrdio ili smestio nego da je seo. Osim toga, nije rekao: zauze vrh, zagospodari nego: "sede na" da bi pokazao da je svaki čovek, koji savršava sveštenodejstvo, presto Božiji. I stadoše govoriti drugim jeziiima. Blagodat Božija je blagovolela da najpre ustroji da apostolska reč bude delatna. Zašto bi postojali propovednici, ako ne bi bilo slušalaca? Budući, dakle, da je od samih početaka trebalo da počeci (prvenci) među neznabošcima prihvate odre- đeno mesto, pisac dodaje: Stadoše Govoriti drugim jezicima. Zašto su apostoli dar jezika dobili pre ostalih blagodatnih darova? Zato što je trebalo da se raziđu na sve strane. I kao što se u vreme građenja (Vavilonske) kule jedan jezik podelio na mnoge (jezike), tako su se sada mnogi jezici sjedinili u jednom čoveku, tako da je jedan isti čovek, prema nagovoru Duha Svetoga, počeo da govori i na persijskom, i na rimskom (latinskom), i na indijskom, i na mnogim drugim jezicima. Taj dar je nazvan darom jezika, jer su apostoli bili u stanju da govore na mnogim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju. Nisu govorili od sebe, nego im Duh davaše da kazuju, propovedajući, tj. tumačeći i obznanjujući svedočenja o Hristu koja su izrekli sveti proroci