etar govorio o tome, sve bi pokvario. Iako je i to moglo da dokaže božanstvenost Hristovu, pokazalo bi se kao neverovatno. Reč je o tome, da poveruju u ono, što im se govori. Ono pak, što bi se pokazalo kao neverovatno, primoralo bi ih da se pokolebaju. Takve nedoumice ništa ne može da razreši osim proročkog svedočanstva. Dakle, kad se pojavi neka nedoumica, ne pribegavaj rasuđivanju. Razumska prosuđivanja se isto tako opovrgavaju kao što se i sklapaju. A ko će da poništi glas Božiji?

Rasuđivanje se poništava drugim rasuđivanjem, a Pismo se ne poništava. Nije rečeno: "izliću Duha Mojega", nego: izliću od Duha Mojega. Ne izliva se Duh, nego se izliva dar Duha na svako telo, odnosno, upravo na ono koje je poverovalo, tj, na neznabošce. On im to, međutim, još ne otkriva. Reči: na svako telo daju im dobre nade i ne dozvoljavaju da očekivana dobra prisvoje samo za sebe. Samim tim on u korenu saseca zavist. Obrati pažnju i na to kako je raznoliko otkrovenje Svetoga Duha. Jedan, imajući blagodat Duha, prorokuje; drugi, budući da nije sposoban za to služenje, dobija dar viđenja. Tako je i Petar u šestom času dana video sliku (sasud), tako je Kornilije u devetom času video anđela.

Ono, što se vidi srcem ne naziva se pojavom nego viđenjem. Neki gleda viđenje i viđenome kaže: "idi", a neki sozercava, ali tada ne gleda (telesnim) očima a neki se pak poučavaju prikazom (priviđenjem, kakvu vidi u snu