avio, bio uništen. Jer ne beše moguće... Nije bilo moguće stoga, što se našlo da je On Bog rođen od Boga i što je Njemu bila strana svaka promena ili izmena, i što je On tako ustao da više ne umre.

U nastavku navodi Davidove reči, koje prevazilaze svaki ljudski razum, jer je takva priroda proroštva, i kaže: David Govori o Njemu a ne o sebi, i opet počinje od smirenja. Iako se to sada savršilo, od davnina je bilo predodređeno. Bog sesa tim saglasio u početku, i od početka je predodređeno. Gospoda neprestano gledah pred sobom. Naziva Oca Gospodom Njegovim (Isusovim), jer je On (Isus) uzeo obličje sluge. Ako se ovde kaže da je Otac sa desne strane Sinu dok se na drugim mestima kaže da je Sin sa desne strane Oca, time se označava njihova jednakost. I telo moje počivaće u nadi. Budući da je Isus, prihvativši smrt, svukao to telo koje je prihvatio prema domostrojiteljskom planu da bi ga ponovo vaskrsao iz smrti, sasvim je pravedno što se Njegovo telo u očekivanju vaskrsenja hranilo nadom. Izreku: Nećeš ostaviti dušu moju u adu neki shvataju kao reči o Davidu, iako nemaju mogućnosti da dokažu svoju misao. I pored toga, oni pravilno i blagočestivo govore da je telo ustalo da bi bilo netruležno i duhovno, jer je vaskrsla plot posle vaskrsenja telo duhovno i netruležno.

Putevi života, tj. oni putevi kojima su duše pravednika prošle zajedno s Iskupiteljem, izlazeći iz preispodnjih mesta. U rečima: Ispunićeš me veselja licem Tvojim, pod licem bi trebalo odrazumevati javljanje Gospoda u bogodoličnom liku i motrenje na nas kakvim nas je On savršeno nadzirao