znamenju, koje je uticalo na sve. Zašto su odlazili u svetilište? Zar su oni još uvek živeli na judejski način? To nije moglo biti. Oni su tako postupali zbog snishođenja i radi koristi za narod.

Pogledaj, kako su se oni stalno molili i kako su u devetom času bili na zajedničkom moljenju. Da bi dao izveštaj o onome što opisuje, pisac pominje tačno mesto i vreme. Ako je tako, zašto onda ne pominje ime hromoga? Zato, što apostoli nisu ni znali njegovo ime, budući da tog čoveka uopšte nisu poznavali. To se, možda, tako dogodilo i stoga, da se ne bi ispostavilo da oni iscelenja savršavaju kao znak blagodarnosti i usled pristrašća, i da niko, pa čak ni oni najbezočniji ljudi, ne bi mogli da posumnjaju da je reč o obmani, da posumnjaju da su tobože iz blagodarnosti prema apostolima neki od njihovih poznanika izmislili iscelenja koja su navodno bila satvorena nad njima samima.

Kako to da, nakon iscelenja, nisu doznali ime hromoga? Zato što nisu imali vremena da se zanimaju za ono, što ne donosi nikakvu korist. Meni se čini da mnogi nisu znali ime tog čoveka i da su ga, zbog prirode njegove bolesti, jednostavno nazivali hromim, jer je njegova bolest bila tako primetna i tako poznata da su, kad je neko čuo da se govori o hromom - bez obzira na to, što je možda, bilo i drugih hromih - odmah zamišljali ovog hromog. Kako su, međutim znali da je on hrom od majčine utrobe? Na osnovu široko raširene glasine, po zajedničkom svedočanstvu, jer su ga svi znali zbog njegovog neprestanog obitavanja u hramu. Apostoli su to mogli da doznaju i od njega samog, nakon njegovog iscelenja. Zašto ga nisu doveli kod Hrista da ga On isceli? Možda neki od revnosnih posetilaca hrama nisu verovali u Hristova iscelenja. Nisu ga odveli ni kod apostola, bez obzira što su ih viđali kako ulaze i što su, naravno, znali kakva su čuda oni savršavali.

Srebra i zlata nemam. Nije rekao: "Nemam kod sebe", kao što mi obično govorimo, nego je rekao: "Nemam uopšte". Pogledaj, Jovan svagda ćuti, a Petar govori i za njega. I šta onda? Budući da nemaš srebra, ostavljaš čoveka koji prosi bez ikakve pažnje? Ne, nego: Što imam, to ti dajem, kaže Petar. Tako je postupao i Hristos, isceljujući često bolesne jednom jedinom rečju, a često, kad je bio okružen ljudima slabe vere, i dodirom, da se ne bi pokazalo da se ono, što se dogodilo (iscelenje), dogodilo samo po sebi. I uze ga, kaže se, m podiže ga. Taj način iscelenja je ukazivao na vaskrsenje, jer je bio praobraz vaskrsenja