da je sve to zaista postalo naše: nebo je postalo naše, nebeska Istina je postala naša, nebeska LJubav, nebeska Pravda, nebeski Život, nebesko Evanđelje - sve je to sa Hristom u Crkvi postalo naše. I zar onda nije prirodno da i mi, ako smo Hristovi, budemo milostivi, pa i svemilostivi? Samo pomisliti: kakve smo se milosti, kakve svemilosti Božje udostojili u Hristu Isusu Gospodu našem! Ako je išta od toga u srcu našem, ono se mora izliti i na braću preneti: jer "dobar čovek iz dobre riznice srca svoga iznosi dobro" (Lk. 6,45; sr. Mt. 15,35). Radeći tako, mi dokazujemo da nam je Bog zaista Otac, jer se trudimo makar malo nalik na NJega. A nama je izrično zapoveđeno, da budemo ne samo milostivi, nego božanski milostivi, božanski svemilostivi: "Budite milostivi kao što je milostiv Otac vaš" - Bog (Lk. 6,36).