i u najvećim mukama za Hrista oni su se radovali. Na bezbroj načina Gospod im je muke blažio i olakšavao, i u samu radost pretvarao. I tešio ih kako samo On, svemilostivi i svemoćni Ĉovekoljubac, može i ume: "jer kako se stradanja Hristova umnožavaju na nama, tako se i uteha naša umnožava kroz Hrista" (2. Kor. 1,5). A ako udare na nas sva stradanja neba i zemlje, šta onda? - "I opet velim: radujte se!" Glavno je: biti "svagda u Gospodu". Onda i On učestvuje u našim osećanjima, često ih uzima na sebe, a mnogo puta i oseća u nama za nas i mesto nas. Tada i samo naše samoosećanje prožeto je blagodatnim hristoosećanjem. I svagda, bezuslovno svagda, sva stradanja naša za NJega. On božanskom silom svoga čudotvornog čovekoljublja pretvara u blaženstvo naše od NJega (sr. Mt. 5,4.6.10.11). Sve što doživljujemo za NJega i radi NJega, On na tajanstveni način pretvara u našu radost od NJega. Apostolova zapovest: "radujte se svagda u Gospodu!" odnosi se na sav život naš u Gospodu Hristu. I zaista, hrišćani se uvek raduju svemu evanđelskom i u sebi i u bližnjima oko sebe: svakoj evanđelskoj misli, svakom evanđelskom delu, svakoj evanđelskoj reči, svakom evanđelskom podvigu. A ta je radost njihova nepresušna i beskonačna, jer je tako mnogo Svetitelja Božjih u Crkvi, da se oni nikada ne mogu dovoljno naradovati ni njima ni njihovim evanđelskim podvizima i delima.

Praznujući svakog dana jednog, ili nekoliko, ili mnogo Svetitelja, hrišćani s radošću hitaju u svaki novi dan, jer znaju da ih tamo čekaju novi Svetitelji Božji, sa svojim dirljivim molitvama za nas, sa svojom nežnom ljubavlju za nas, i sa svojim evanđelskim darovima za nas.