tvoje, i sama duša tvoja. O, ta bliži ti je i od onog što ti je najbliže: a to je tvoje samosaznanje i tvoje samoosećanje, jer je On taj koji tvoje saznanje čini tvojim, i tvoje samoosećanje čini tvojim, te ti i saznaješ sebe kao sebe i osećaš sebe kao sebe. Ovo ćeš sigurno osetiti ako si "u Gospodu", i Gospod u tebi. Jesi li Ga oterao iz sebe gresima i strastima, On je tužan, i možda uplakan zbog tebe, ali je po bezmernom čovekoljublju svom ipak blizu tebe, da bi na prvi tvoj molitveni klik: Gospode, pomiluj! na prvi tvoj jauk za NJim - prišao tebi, ušao u tvoj svet, i iscelio te od svih bolesti i nemoći. A najpre, od izvora svih bolesti i nemoći: greholjublja. Kako?

- Zamenivši ga bogoljubljem pomoću evanđelskih vrlima, na čelu sa pokajanjem.

Nema sumnje - "Gospod je blizu", svima i svakome blizu, jer je sav u Crkvi. Zato: "ne brinite ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem neka se javljaju Bogu iskanja vaša". Svet nije vaša tvorevina, zato nije vaša imovina. Ni svet, ni što je u svetu, nije vaše, niti je u vašoj vlasti. Sve je Božje; i sve je u Božjoj vlasti: od najvećeg do najmanjeg, od najsloženijeg do najprostijeg, od Anđela do crva, od sunca do atoma. Bog vodi svaku kap vode od žilice u zemlji do u vrh svakog drveta nad zemljom; On vodi krvotok u nama; On vodi ribe po vodi i sunca po nebu; On vodi kroz život sve što živi, i kroz postojanje sve što postoji. U tom pogledu, ljudi su potpuno nemoćni i sasvim bespomoćni: "Ko od vas brinući se može dodati rastu svome lakat jedan? A kad ne možete ni ono što je najmanje, zašto se brinete za ostalo?" (Lk. 12,25-26). Vaša jedina briga neka bude: obraćati se Tvorcu i Svedržitelju svetova "molitvom i moljenjem" za sve i sva. Koji su god tako živeli, nisu se posramili, nego su se božanski proslavili. To su Svetitelji i Pravednici; slavni i večnoživi svedoci ostvarene evanđelske blagovesti i zapovesti: "Sve svoje brige bacite na Boga, jer se On brine za vas" (1. Petr. 5,7). Brinete o porodici, o bližnjima, o narodu, o rodu ljudskom, - neka se "u svemu" tome sva iskanja vaša javljaju Bogu "molitvom i moljenjem", i On će na najcelishodniji način odbrinuti vaše brige. Brinste li o duši svojoj, o njenom očišćenju, osvećenju, spasenju, - postupite isto tako: sve svoje brige stopite u neprekidan molitveni podvig, i Gospod će vam ukazati podvige i dati sile da želju svoju ostvarite. Sveti Apostol je odlučan i jasan: "Ne brinite se ni za što". Ovo je proba naše vere i nade. Mi se nećemo brinuti ni za šta, ako smo jake vere i silne nade u Boga. Onda ćemo se i obraćati NJemu "molitvom i moljenjem" za sve i sva. I to "sa zahvaljivanjem". Jer ma šta nam Gospod dao, uvek je to najcelishodnije i najbolje za nas, za našu dušu, pa makar našem čovečanskom umu izgledalo drukčije. "Predaj Gospodu put svoj, i uzdaj se u njega, i On će učiniti" (Ps. 37,5).

Svi mogu govoriti da je Bog daleko, samo hrišćani ne. Jer ovaplotivši se, postavši čovek, Gospod Bog postade blizu svima nama. To više ni po čemu nije neki nadnebesni, daleki, nedosežni, transcendentni Bog, već je tu, sa nama, među nama i u nama, Bog naše neposredne stvarnosti i očigledne doživljenosti. To je Emanuil = s nama Bog (Mt. 1,23). On je nešto što mi ljudi ušima svojim čusmo, što očima svojim videsmo i rasmotrismo, i što ruke naše opipaše: On, ovaploćeni Bog Logos, Bogočovek, Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos (sr. 1. Jn. 1,1; Jn. 1,14.18). Uvek od tada On u našem čovečanskom svetu, uvek među nama, uvek u telu svom Bogočovečanskom, Crkvi. Zato hrišćani i govore: "Gospod je blizu". I ne samo blizu, nego je i sa nama (sr. Jn.

14,17.15), i u nama kao u svome hramu (sr. 1. Kor. 6,19; 3,16.17; 2. Kor. 6,16), kao u svome domu (Jevr. 3,6), i mi "u NJemu živimo, i mičemo se, i jesmo" (D. A. 17.28).