er, kada strah Božiji i savest, tj. unutrašnji Mojcej i Aron, počnu da oduševljavaju dušu da se podigne na noge i da strese sa sebe breme grehovnog ropstva - radost prolazi sve njene delove. No, tada ni neprijatelj ne spava. On je pritišće pomislima o teškoćama koje proizilaze iz [navodne] nesavladivosti greha i na nju navodi strahove sa svih strana - strah za lično blagostanje, za spoljašnje odnose, za čast, pa čak i za život. I dešava se da čovek prekida sa pokajanjem, iako je tek je počeo da se kaje. No, ohrabri se brate! Gospod nad vojskama uzvisiće se sudom, i Bog sveti posvetiće se pravdom (Is.5,16). Bog je jači od neprijatelja. Zavapi ka Njemu i čućeš isto što je čuo i Mojsije: Sad ćeš videti šta ću učiniti faraonu (Izl.6,1). Vrag nema vlasti nad dušom. On je samo može zastrašivati užasnim prividima. Međutim, ne daj se, pretrpi, idi napred hrabro govoreći u sebi: "Čak ako i smrt dođe, neću napustiti ovo delo i poći ću smelo tamo gde me zove Gospod, duhom pokajanja koji sada deluje u meni"