to-nisani), a da bi pokazao da sama blagodat nije dovoljna nego da je potrebna i hirotonija. Tako je (kroz rukopoloženje) došlo do izobilovanja Duhom, jer je i pre hirotonije, prilikom izbora, o njemu posvedočeno da je ispunjen Duhom. Međutim, darovi Duha su različiti.

Ustadoše neki iz sinagoge. Ustajanjem se naziva njihova razjarenost i gnev. Sinagoge su bile različite.

Prepirahu se sa Stefanom. Prepirali su se zbog toga, da bi ga primorali da nešto kaže. On je, možda, otvoreno besedio i govorio o okončanju zakona ili pak, što je tačnije, nije govorio nego je nagoveštavao. Naime, da je otvoreno govorio, ovima ne bi bili potrebni lažni svedoci. Zapazi, međutim, da on sebi nije dao za pravo da poučava, nego su ga na to naveli oni, što su se s njim prepirali.

Tada podmetnuše ljude koji rekoše... Oni što su se s njim prepirali ne svedoče sami, jer bi ih istog časa razobličili da zbog zavisti klevetaju Stefana, nego potkupljuju druge, da (ostali) ne bi to delo shvatili kao (njihovu) želju da mu naškode. Ne plaše se Boga i skrnave sebe ubistvom, a svoje poglede obraćaju ka mišljenju ljudi. Pa izvedoše lažne svedoke koji govorahu... Svuda lažno
svedočenje. Nisu hteli jednostavno da ga ubiju nego posle presude, računajući da će time skoreniti dobro mišljenje o onima, koje su ubijali.

Za Stefana nisu rekli da huli, nego: Ne prestaje da huli... Čuli smo ga gde govori: Ovaj Isus Nazarećanin (Nazarećanin se kaže zbog uvrede) razoriće ovo mesto. To su govorili i o Hristu: Ti koji hram razvaljuješ (Mt. 27; 40), jer su osećali veliko strahopoštovanje prema hramu. Optužba je pak bila dvostruka: da hoće da ukine običaje i da uvede nove. I pogledavši na njega svi koji seđahu u Sinedrionu, videše lice njegovo kao lice anđela. Bog je njegovo lice učinio blagodaćenim, jer je trebalo još nešto da kaže.

Da bi ih odmah zaprepastio svojim izgledom, Bog je ozario njegovo lice. Lica onih, koji su ispunjeni duhovnom blagodaću, prijatna su onima što ih ljube, dok kod neprijatelja izazivaju poštovanje