ne pobede. Kao što ispred sunca ide praskozorna svetlost, tako i ispred Hrista – Svetlosti sveta i života – ide praskozorna svetlost njegovih svetih vrlina. Počne li ih čovek upražnjavati, one po duši njegovoj razlivaju praskozornu svetlost koja najavljuje rađanje večnog Sunca pravde, koje kad se rodi u duši, nikad više ne zahodi. Ali, isto tako, tama grehova ide ispred tame tvorca grehova. Navru li u dušu, oni razliju po njoj tamu, sve gušću i gušću, te čovak i ne primeti kada se u nju uvuče sam tvorac tame i greha – đavo. Ko živi u grehu, u tami živi, te ne zna kuda ide. Svaki greh vuče u carstvo greha -smrt; i svaka tama vuče u carstvo tame – pakao. A i u carstvu smrti i u carstvu tame jedan je car, jedan gospodar – đavo. Sveti Evanđelist blagovesti: „Ako rečemo da imamo zajednicu s njim a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istine – οὐ ποιοῦμεν τὴν ἀλήθειαν“