Božiji treba da bude iznad straha od smrti. U slučaju da javi okolnost koja zahteva ili da se izgubi život ili da postupi protivno strahu Božijem, radije izaberi smrt. Jer, ako postupiš protiv straha Božijeg, po telesnoj smrti (koju svakako nećeš moći izbeći) susrešćeš i drugu smrt, koja je bezmerno strašnija od svake, i najužasnije telesne smrti. Kada bismo to uvek imali u vidu, strah Božiji ne bi slabio u nama i ne bismo imali dela koja bi mu bila protivna. Pretpostavimo da se bude strasti. U vreme kada one ustaju, savest, oživljena strahom Božijim, zahteva da im se suprotstavimo. Otkazivanje zahtevima strasti izgledaće nam kao rastavljanje sa životom, kao ubijanje tela. Zbog toga, kada se rodi uznemirenje čula ovakve vrste, i počne da koleba savest, požuri da podigneš u sebi strah Božiji i strah od Suda Božijeg sa njegovim posledicama. Tada će bojazan od najstrašnije smrti prognati bojazan od slabije smrti, i tebi će biti lako da istraješ u zahtevima dužnosti i savesti. Eto kako se ispunjava ono što je rekao Eklisijast: „Sećaj se svoga kraja i doveka nećeš pogrešiti“