ao je kroz dušu njenu, kada je pravedni Josif posumnjao u nju za vreme bremenitosti, drugi kad je morala bežati u Misir ispred mača Irodova, treći i četvrti i deseti i mnogi i mnogi kada je posmatrala nenavist i spletke starešina jevrejskih protiv Sina njenog, iz dana u dan za sve vreme Njegove propovedi i čudesnog delovanja među ljudima. No najoštriji mač prošao je kroz dušu njenu kada je stajala pod Krstom Sina i Gospoda svoga. Taj mač je provideo i njoj prorekao sveti starac Simeon. Veličanstveno je i uzbudljivo njeno ćutanje, kojim je kao zavesom pokrivala sve bolove svoje, sve rane srca svoga. U sumraku svih tih mnogobrojnih bolova, naslaganih u srcu njenom prečistom, svetlilo je neugasivo kandilo vere i nade u Boga i predanost Bogu. Nenadmašna u plemenitosti sluškinja Gospodnja! Ona je videla sebe jasno u Božjem planu ljudskog spasenja; ona je čitala u prorocima o sebi; ona je razgovarala s angelima — vesnicima Božjim. Zato sve što je dolazilo na nju, radost ili muka, ona je znala da od Boga dolazi, te niti je klicala u radosti niti roptala u muci. Nego je ćutala i sve slagala u srcu svome.

O Presveta Devo Bogorodice, pomozi i nama da slično Tebi budemo pokorni volji Božjoj. Sinu Tvome i Gospodu kroz Tebe slava i hvala vavek. Amin

je mučena pomišlju kao mačem; jer to znače reči: "A tebi samoj probošće mač dušu". Ali tugu zamenjuje radost vaskrsenja, koja je povedala da je Bog onaj koji je telom umro