nevernici svih vrsta. Oni su sebi nagomilali mnoštvo izmaštanih pretpostavki, koje su uzdigli do „istina“ i koje smatraju nepobitnim. Oni se njima veličaju, pretpostavljajući da se protiv njih ništa ne može kazati. U stvari, sve su one tako ništavne da se protiv njih i nema šta govoriti. Sva njihova mudrovanja su kao kuća od karata – duni i razleteće se. U pojedinostima njih ne treba opovrgavati. Dovoljno je da se prema njima odnosimo kao prema snovima. Govoreći protiv snova, mi ne dokazujemo njihovu neprikladnost u celini ili u pojedinačnim delovima, nego samo kažemo: „To je san“. Time se sve rešava. Upravo takva je teorija o postanku sveta iz maglina, sa svojim pododeljcima – teorijom o slučajnom nastanku života, darvinovskim poreklom rodova i vrsta, i sa njegovim poslednjim maštanjem o nastanku čoveka. Sve je to kao buncanje sanjalice. Čitajući ih, ideš kao među senkama. A naučnici? Šta sa njima da uradiš? Njihovo pravilo jeste: „Ako nećeš da slušaš – nemoj, ali nam ne smetaj da varamo ljude“