ničeg zajedničkog, da između njih postoji nepremostiva provalija, i da zlo nikada ne može biti dobro, i dobro – zlo. Takvo je božansko dobro u ma kom obliku bilo: sva mu je priroda suprotna i protivna zlu, i ne može imati zajednice s njim, kao ni svetlost sa tamom. Sva ličnost Gospoda Hrista, vasceli život Njegov, i vascelo Evanđelje Njegovo, nije drugo nego neućutno pozivanje ljudi ka tome božanskom dobru. A to božansko dobro, doživljeno i doživljavano čovekom, i sačinjava svetost čovekovu. Gospod Hristos kao Bogočovek samo tome i uči rod ljudski, samo k tome i poziva. Jer tvorenjem božanskog dobra u sebi i u svetu oko sebe, čovek savlađuje zlo u sebi i u svetu oko sebe: zacaruje carstvo Božje u sebi. Bogočovek je savršeni obrazac čoveka u kome je savršeno ostvareno božansko dobro na čovečanski način, i time ljudima dat savršeni obrazac svetog čoveka, uzor savršene svetosti. I On nas svim bićem Svojim, i svom naukom Svojom, i svim životom Svojim, i vaskrsenjem Svojim, i krstom Svojim, i vaznesenjem Svojim poziva toj svetosti. I mi hrišćani, ako smo zaista Hristovi, dužni smo živeti po Hristu, i biti sveti u svemu življenju; jer je svima od Boga zapoveđeno: Budite sveti, jer sam ja svet (sr. 1. Petr. 1,15-16). Za sveti život nama se daruju božanska blaga, kakva oko ljudsko ne vide, i uho ne ču, i srce ne nasluti (sr. 1. Kor. 2,9). I više od toga: nama se daruje svesladčajši Gospod Isus – Jedini istiniti Bog, i sa Njime sve što On kao Bog ima, a što mi ljudi svojim ograničenim umom ljudskim nikada ne možemo ni naslutiti, a kamoli zamisliti. Dokaz tome – vascelo Evanđelje Njegovo i Crkva Njegova