suštinom svojom povezano sa celokupnim zlom sveta. I čovek, čineći zlo, potapa najpre sebe u crno more zla. A kad vraća kome zlo za zlo, onda dvostruko potapa sebe, jer svojim zlom obično druge ili potstiče na zlo, ili ih hrabri na zlo, ili ih povlači u zlo. Po prirodi svojoj svako zlo je ubica čovekov, jer je zlo time zlo što ubija u čoveku makar malo božanskog, nebeskog, uzvišenog, ili ga uprlja, ili potisne, ili istisne iz čoveka. I tako, čineći zlo za zlom čovek postepeno ubija sebe, vrši duhovno ubistvo, jer ga zlo odvaja od Boga, izvora života i dobra. Krajnji je cilj zla, i malog i većeg i najvećeg, ubiti čoveka. Zato su Spasova usta i objavila onu sveistinu o đavolu koji je Zlo i Svezlo, Zli i Svezli: da je on čovekoubica od početka – ἀνθρωποκτόνος ἀπ’ ἀρχῆς (Jn. 8,44)

Vraćaš li zlo za zlo, gle, u tebi se već začinje čovekoubica; a čovekoubica je uvek najpre samoubica. Ti ne možeš drugoga ubiti svojim zlom dok najpre sebe ne ubiješ njime; samo preko leša duše svoje ti možeš ubiti dušu drugoga čoveka. Svakim grehom čovek ustvari vrši u isto vreme dva zločina: samoubistvo i ubistvo: ubija prvo sebe, pa i bližnje oko sebe, pošto svaki greh deluje, vidljivo ili nevidljivo, čovekoubilački.

Ali, kako ćemo se sačuvati od zločinačkog i čovekoubilačkog činjenja greha i zla, od vraćanja zla za zlo, kako? Svagda idući za dobrom i među sobom i prema svima. A to ćete postići, znate li na koji način? Ako stalno idete za Gospodom Hristom, koji greha ne učini niti se ikakvo zlo nađe u Njemu. Gle, On je sav Svesavršeno Božansko Dobro, i to ovde, na zemlji, među nama ljudima: i mi gledajući Njega, gledamo Večno i Svesavršeno Božansko Dobro, ovaploćeno u čoveku, u prirodi ljudskoj. Zašto je to tako? Zato, da bismo i mi ljudi mogli ići za Njim – Čovekom, i živeti Njime i radi Njega. Večno Božansko Dobro nije više za nas ljude neka daleka, nadnebesna, nevidljiva stvarnost, ili ideja, ili apstrakcija, ili sanjarija, već živa zemaljska stvarnost, sva vidljiva, sva opipljiva, sva u granicama našeg ljudskog prostora, našeg ljudskog vremena, našeg ljudskog postojanja, našeg ljudskog iskustva. A to je sve tako zato, da bismo i mi kao ljudska bića mogli to Savršeno Božansko Dobro usvojiti, učiniti našim, ljudskim, zemaljskim, i živeti Njime i radi Njega, i ispunjavati Njime svu dušu svoju, sve srce svoje, svu volju svoju, sve telo svoje. Idući svim bićem svojim za Gospodom Hristom, ti na prvom mestu činiš najveće dobro sebi samom, jer postaješ besmrtan i večan i bogočovečan Večnim i Savršenim Božanskim Dobrom; ali u isto vreme činiš neizmerno dobro i bližnjima svojim, pa i svima ljudima: jer to Božansko Dobro po sili prirode svoje zrači iz tebe i obasjava i prosvetljuje i prosvećuje ljude oko tebe; a to ti možeš znati i ne, možeš primećivati i ne. Međutim, to svakako biva: jer Božansko Savršeno Dobro ne može ne dejstvovati spasonosno samim svojim prisustvom u tebi. Idući za Gospodom Hristom, vi ustvari činite neprolazno dobro i bližnjima i svima ljudima: i samim tim već idete za dobrom i među sobom i prema svima