že pomutiti, ili oteti, ili uništiti? Vi ste apsolutni gospodari te večne radosti sve dok sami to hoćete, sve dok sami po svojoj volji ne skrenete u greh, u strast, u smrt. Radost uzavri u srcu našem od svega što je Hristovo: i od istine Njegove, i od samilosti Njegove, i od pravde Njegove, i od ljubavi Njegove, i od vaskrsenja Njegova, i od Crkve Njegove, i od svetitelja Njegovih. No evo još većeg čuda: radost uzavri u srcu našem – i od stradanja za Njega, i od smrti za Njega, i od sramote za Njega (sr. D. A. 5,4). Pri stradanjima za nezamenljivog Gospoda u ovome svetu radost neiskazana zaliva srca naša, jer ta stradanja ispisuju imena naša na nebesima (sr. Mt. 5,10-12; Lk. 10,20).

Rodu ljudskom nema istinske radosti na zemlji bez pobede nad smrću; a pobede nad smrću nema bez vaskrsenja; a vaskrsenja nema bez svemoćnog Bogočoveka Hrista, – zato je On: jedina istinska radost za sva bića ljudska u svima svetovima, a najpre u našem zemaljskom svetu. Vaskrsli Bogočovek Hristos, svepobedni Pobeditelj svih smrti, večno životvoran u Crkvi Svojoj, neprekidno razliva tu jedinu istinsku radost po dušama Svojih sledbenika kroz svete tajne i svete vrline, i zato tu radost niko ne može uzeti od njih (sr. Jn. 16,22). Svagda se radujte, jer ste jači od svake smrti, od svakog pakla, od svakog zla, od svakog greha, od svakog đavola. Ispunjujući evanđelske zapovesti vaskrslog Gospoda, mi još na zemlji ulazimo u radost Gospoda svog, da je zatim svu nasledimo u onome svetu (sr. Mt. 25,21.23). Zato se mi radujemo i kada nas gone za Gospoda Hrista, i kada nas sramote, i kada nas klevetaju, i kada nas mrze, i kada nas ubijaju: jer nema smrti za nas, Gospod ih je vaskrsnom silom Svojom umrtvio i zatro. Svaku žalost našu čudesni Gospod je vaskrsenjem Svojim pretvorio u radost (sr. Jn. 16,20), u večnu radost, koja zanavek ostaje sa nama i u nama, ostaje verom našom u vaskrslog Gospoda (sr. Jn. 15,11). Vera nas ispunjuje tom večnom radošću; zato je „radost vere“ Hristove – jedina istinska radost za biće ljudsko u svima svetovima (sr. Jn. 17,13; Flb. 1,25).

Verom Hristovom osniva se u duši hrišćaninovoj carstvo Božje, carovanje svega Božanskog i Božjeg: carovanje Večne Istine Božje u njemu, carovanje Večne Ljubavi Božje u njemu, carovanje Večne Pravde Božje u njemu, carovanje Večnog Života Božjeg u njemu; rečju: carovanje Večne Božanske Trojice u njemu namesto carovanja greha, smrti i đavola. Zato je carstvo Božje – radost u Duhu Svetom (sr. Rim. 14,17). Noseći u duši svojoj tu večnu radost, hrišćani se raduju kada padaju u različne napasti koje im priređuju vidljivi i nevidljivi neprijatelji Hristovi (sr. Jak. 1,2); vesele se u nevoljama, u stradanjima, u smrtima za Hrista (sr. Rim. 12,12). Kroz sve to i u svemu tome oni se „jednako vesele“, jer vaskrslog Gospoda Hrista imaju u sebi i u svima svetovima oko sebe (sr. 2. Kor. 6,10). „Radost vere“ se razgoreva u duši hrišćaninovoj revnošću, molitvom, postom, milostinjom, ljubavlju, bdenjem, jer za te samopregorne podvige Duh Sveti nevidljivo razliva po duši njegovoj neiskazanu radost – „radost Duha Svetoga“ (sr. 1. Sol. 1,6). Ta radost i jeste rod i plod na svetom drvetu evanđelskih vrlina i podviga, koje se svim svojim korenjem hrani tajanstvenom i životvornom blagodaću svetih tajni