oni su kao oganj, koji se zapaljuje verom, a raspaljuje i održava neugasiv kroz ostale svete vrline i svete tajne. Kada se sveta božanska ljubav Duhom Svetim izlije u srce čoveku (sr. Rim. 5,5), ona se razgoreva i rasplamćuje pomoću molitve, smirenosti, krotosti, i ostalih svetih vrlina; pomoću svetog pričešća, svete ispovesti, i ostalih svetih tajana. Takođe se i vera razgoreva pomoću svetih tajni i svetih vrlina, i smirenost, i krotost, i trpljenje, i svaka evanđelska vrlina uopšte. Sve su one kao oganj: gore u duši, zagrevaju je, obasjavaju je, prosvetljuju je, prosvećuju je. Žižak duše neprestano gori, ako mu se stalno doliva ulje svetih vrlina evanđelskih i svetih tajni. Bez tog ulja – žižak se gasi, kao u ludih devojaka (sr. Mt. 25,3-12), i duša lydi u tami greha i nepokajanja.

Kada se u duši hrišćaninovoj pogase ognjevi darova Duha Svetoga, čovek ostane pri svome obezboženom duhu, koji ludi u svom bespomoćnom samoljublju i samoživosti i samodovoljnosti. Kao što se telo čovekovo održava u životu unoseći u sebe hranu iz spoljnjeg veštastvenog sveta, tako se i duh čovekov održava u životu uzimajući u sebe hranu iz spoljnjeg duhovnog sveta, najpre – hranu Duha Svetoga. A ta hrana jesu darovi Svetoga Duha: Večna Božanska Istina, Večna Božanska Pravda, Ljubav Mudrost, Dobro, Večni Život. Kroz sve to duh čovekov se razgoreva u neugasivi oganj Večne Istine i Pravde i Mudrosti i Večnoga Života. A kada duh čovekov ljubavlju svojom prema laži, nepravdi, grehu, zlu, potisne i protera iz sebe Večnu Istinu Božju i Pravdu i Mudrost i Dobro, onda laž i nepravda i greh i zlo pogase u njemu sve svetiljke, navuku bezbrojne duhovne smrti, koje ispune duh njegov neizbrojnim tminama i pomrčinama.

Sve što je u čoveku od Svetoga Duha, gasi se nečistim životom, gasi samoljubljem, gasi sebičnošću, gasi mržnjom, pakošću, zlobom, pohotom, srebroljubljem, gordošću, lenošću, i svakim drugim grehom. Lenošću i greholjubivim životom gaseći u sebi veru, i ljubav, i pravdu, i istinu, i dobrotu, i smirenost, i molitvu, mi u stvari gasimo darove Duha Svetog, a time i samog Duha Svetog. Zato: „Duha ne gasite“, – jer gaseći Njega, vi gasite jedinu istinitu Svetlost svoga duha, jedinu istinitu Pravdu, i Istinu, i Ljubav, i Mudrost, i Večni Život. I onda? – Onda telo tvoje postaje ludnica za obezboženi i obezduhovljeni duh tvoj: i duh tvoj sebe grize i jede, i upodobljava se đavolu, koji u svojoj potpunoj otkinutosti od Boga, i samozatvorenosti, i samodovoljnosti, provodi strašni život svoj, koji nije drugo do pakao, večiti pakao. Jer, šta je pakao? Pakao je svesno i dobrovoljno življenje bez Boga i protiv Boga, bez Istine Božje i protiv Istine Božje, bez Pravde Božje i protiv Pravde Božje, bez Mudrosti Božje i protiv Mudrosti Božje, bez Ljubavi Božje i protiv Ljubavi Božje. A šta je raj za duh čovekov? Raj je: ispuniti sebe Duhom Svetim, ispuniti sebe vascelim Bogom i Gospodom Isusom Hristom, i živeti stalno, besmrtno i večito – vascelom Božanskom Istinom, vascelom Božanskom Pravdom, vascelom Božanskom Ljubavlju, vascelom Božanskom Mudrošću, vascelom Božanskom Punoćom (sr. Kol. 2,9-10; 1,19; Ef. 1,23; 3,19). Samo tako, i jedino tako duh ljudski dostiže svoje božansko savršenstvo, koje i nije drugo do neprekidno i beskonačno i večito življenje u svima božanskim savršenstvima, življenje ljubavlju i blagodaću Jedinog Čovekoljupca u svima svetovima – Gospoda našeg Isusa Hrista, koji svim blaženstvima ispunjuje svaku hristoljubivu dušu, živeći u njoj svima Svojim čudesnim savršenstvima kroza sve beskonačne vekove vekova