jte svakome duhu, nego kušajte duhove jesu li od Boga“ (1. Jn. 4,1). Proveravajte ljude, proveravajte učitelje, kakvoga su duha. No duh ljudski, sam po sebi, nije u stanju da jasno razlikuje duhove iz kakvog su sveta. Zato je Crkvi dat Duh Božji, Duh sveti, koji „sve ispituje“, „i dubine Božje“ (1. Kor. 2,10), i dubine duha čovečijeg (1. Kor. 2,11). Samo kada se čovek preko svetih tajni i svetih vrlina potpuno učlani, uraste u duhovno telo Crkve, potpuno saovaploti Crkvi i svemu njenom: njenoj sabornoj duši, njenom sabornom umu, njenom sabornom vidu, – može jasno razlikovati Božje od nebožjeg, Hristovo od antihrstovoga i znati „šta nam je darovano od Boga“ (1. Kor. 2,12). Samo imajući „um Hristov“ (1. Kor. 2,16), koji je sav u svetom i sabornom umu Crkve, mi možemo sigurno znati koje je učenje od Hrista, i nikada nas duh zla i uništenja i laži neće moći prevariti.

Ljudski duh, nepreporođen i nepreobražen Duhom Božjim, ne može jasno i sigurno znati ni šta je dobro ni šta je zlo. Tajanstveno prožet pretananom silom greha i zla, i nerazmrsivo i nerazlučivo izmešan sa njom, i u mnogome izjednačen sa njom, duh ljudski nije u stanju da sagleda graničnu liniju između zla i dobra, i gotovo se uvek guši u nerazlikovanju dobra od zla. Samo ljudi koji su svetim podvizima svetih vrlina i svetih tajni očistili srce od greha i strasti, stekli čisto srce, mogu Boga videti, i Bogom razlikovati dobro od zla, i Bogom tvoriti dobro i izbegavati zlo. Drugim rečima: samo sveti ljudi istinski znaju i tajnu dobra i tajnu zla; znaju i šta Bog misli, a i šta Satana misli (sr. 2. Kor. 2,11): znaju i filosofiju dobra, i filosofiju zla, koje su beskrajno tajanstvene, zagonetne i primamljive. Razlikovati dobro i zlo, to je znanje koje pripada samo savršenim ljudima, ljudima koji su vascelo biće svoje: i um i srce i savest i volju uhristovili i ohristovili, i tako dostigli „u čoveka savršena, u meru rasta visine Hristove“ (Ef. 4,13); i to dostigli dugim podvizima, dugim vežbanjima u svetim vrlinama, i na taj način stekli duhovna „čula – τὰ αἰσθητήρια – dugim vežbanjem, dugim učenjem obučena za razlikovanje i dobra i zla“ (Jevr. 5,14). Tako, samo savršeni hrišćani – sveci Božji – znaju šta je dobro i šta zlo, jer žive samo dobrom a odbacuju svako zlo. Zato: „dobra se držite“. A držaćete se dobra, ako se držite svetitelja Božjih, ako vas oni vode i rukovode kroz život, vodeći i rukovodeći i vaš um i vaše srce i vašu savest i vašu volju. Vođeni njima, vi ćete uvek moći u svome zemaljskom životu ostvarivati svako božansko dobro, i tako ispunjavati sebe onim što je božansko, sveto, večno, bogočovečno. Rukovođeni svetima vi ćete, živeći u blagodatnoj zajednici „sa svima svetima“, i sami postepeno osvećivati sebe, i na taj način uvećavati u sebi ljubav prema svakom dobru i mržnju prema svakom zlu