Članom, sunarodnikom tog svetog naroda postaje se svetim krštenjem, tim duhovnim obrezanjem. Ali kad se tim razlogom, čisto jevrejskim, operiše među korintskim hrišćanima, sveti apostol je i sam „po telu“ Jevrejin. Primoran, on izjavljuje: Premda bi se i ja mogao uzdati u telo. Ako ko drugi misli da se može uzdati u telo, ja još većma, koji sam obrezan osmi dan, od roda Izrailjeva, kolena Venijaminova (Flb. 3, 4-5). Ali takva hvala je bezumna, najočiglednije bezumna posle dolaska Bogočoveka Mesije. Sa Njim: sve staro prođe, i gle, sve novo nastade (2 Kor. 5, 17)