razum naš primi onakaženog Isusa, odmah se i razboli i otpadne od svega božanskog, istinitog, besmrtnog, večnog. A onakažen je onaj Isus, i lažan je onaj Isus, koga propovedaju jeretici i humanisti. To su oni „lažni Hristosi“, o kojima govori sam Gospod Hristos (sr. Mt. 24, 24).

Glavna je odlika njihova: povlađuju ljudima, ljudskim slabostima, gresima, pa i zločinima; upotrebljavaju i preporučuju zla sredstva za ostvarenje evanđelskog dobra; svode Hrista na poluboga, na običnog čoveka, mudraca, filosofa; hrišćanstvo svode na običan moralizam; trude se na sve moguće načine da dokažu kako je Hristos sve drugo samo ne Bog i Spasitelj. Sva beda i bespomoćnost lažnih Hristosa postaje očigledna, čim ih uporedimo sa Hristam koga sveti apostoli propovedaju.

Istina je o Gospodu Hristu ono što Njegovi sveti očevici i sveti svedoci i pratioci – sveti apostoli kazuju. To je i merilo i provera za sve što se odnosi na Gospoda i Njegovo Evanđelje. Samo držeći se svetih apostola, mi možemo biti sigurni da smo uz pravog Gospoda Isusa; Bogočoveka, Spasitelja, Tvorca i Sudiju. Sve je drugo basna i priča.

Hrišćani se odlikuju od drugih ljudi time što kroz svete tajne i svete vrline primaju Svetot Duha. Onog Svetog Duha koji je u dan Svete Pedesetnice sišao na apostole, taa Crkvu, i ostao u njoj zanavek, postajući Duhom svakoga člana Crkve kroza sve vekove. Mi znamo šta je i kakav je Sveti Duh: znamo najpre iz Dela svetih Apostola. A pre toga od samoga Gospoda Hrista iz Njegovog svetog Evanđelja. Što je Gospod Hristos blagovestio o Duhu Svetom, to je sam Duh Sveti potvrdio i posvedočio silaskom na apostole, pa kroz njihovu delatnost, i kroz delatnost Crkve od dana svetih apostola do danas. Sva osvećenja i preobraženja ljudi u Crkvi bivaju Duhom Svetim i od Duha Svetoga. Što je duša u telu čovečijem, to je Duh Sveti u telu Crkve. Za sve što je evanđelsko, besmrtno, sveto, božansko „vsjaka duša Svjatim Duhom živitsja“. Svaki duh koji nema te osobine, koji ne radi na onom što je evanđelsko, besmrtno, sveto, božansko, bogočovečansko – nije Hristav, već je to „drugi duh“, koji radi protiv Svetoga Duha i Njegovog dela u svetu. Nasuprot Duhu Svetome stoji duh nesveti, duh zli, đavo; a između njih stoji čovek bogolika duša, koji može prići i jednom i drugom, što zavisi od njegovog slobodnog samoopredeljenja. Ovoga „drugoga duha“ ljudi primaju kroz razne nehrišćanske i antihrišćanske ideje, organizacije, pokrete. A hrišćani se poznaju po Duhu Hristovom, po Duhu Svetom koji je u njima. Jer ko nema Duha Hristovog, on nije Hristov (Rm. 8, 9). Samo Duhom Hristovom mi možemo znati i imati i samog Gospoda Hrista i ono što je Hristovo (1 Kor. 2, 10-16).

Svako ljudsko učenje, koje proglašuje sebe za spasonosno po rod ljudski, a nije od Hrista i po Hristu, i jeste ;,drugo evanđelje“, samozvano i lažno: proglašuje sebe za blagovest, a ustvari je gorkovest. Zar nije gorkovest ako evanđelje koje nije u stanju da spase čovnjka od smrti, te glavne gorčine, i izvora svih gorčina ljudskih? A takva je gorkovest svako učenje ljudsko koje pretenduje da je spasenje za rod ljudski. Jer takvo učenje ne može da spase čoveka od greha, koji je jedini tvorac i fabrikant smrti u našnjm čovečanskom svetu, i od njegovog roditelja – đavola. Eto provere za sva ta samozvana evanđelja.
Ako neko učenje ne može da spase čoveka od greha, smrti i đavola, onda ono nije evanđelje, nije blagovest već gorkovest. I ne treba ga primiti, pa makar ga propovedali anđeli, akamoli „veliki ljudi“, „veliki“ naučnici, filosofi, političari.

Hristovo Evanđelje je jedno: ono koje sveti apostoli propovedaju. Samo ono spasava od greha, smrti i đavola, zato je samo ono jedina istinska blagovest za rod ljudski. A ono je vascelo od Duha Svetog, od Duha Istine, koji svete apostole uvodi u svaku Hristovu istinu.

I apostoli ga propovedaju Njime, kao duhonadahnuti i bogonadahnuti blagovesnici. Zato oni i odlučno stoje za Njega, žive i umiru za Njega, ne dajući da se ono okrnji, ili izmeni, ili unakazi. Kad se to ima u vidu, onda je potpuno razumljivo ono strašno prokletstvo duhonosnog apostola: „Ako i mi, ili anđeo s neba javi vam evanđelje drukčije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi evanđelje drukčije nego što primiste, proklet da bude!“ (Gal. 1, 8-9).