se u Njegovo rođenje, u Njegovo krštenje, u Njegovo preobraženje, u Njegovu smrt, u Njegovo vaskrsenje, u njegovo vaznesenje, u njegovo delo, u njegovo učenje, – uživljujemo se u sve to, i doživljujemo sve to kao svoje. Jer u tome se i sastoji spasenje: doživljavati Spasitelja. Da, uhristovljenje i ohristovljenje i jeste, i jeste, i jeste – spasenje.

Doživljujući „u telu našem smrt Gospoda Isusa“ mi smo radosni, jer znamo da nas to vodi u novi, svetrijumfalni doživljaj: u doživljaj vaskrsenja Hristova. Posle doživljenja smrti Hristove, mi neminovno doživljujemo i vaskrsenje Hristovo.

Jer doživljavanje njegove svespasonosne smrti kao naše, čini „da se i život Isusov pokaže u telu pašem“: njegove životvorne, vaskrsne sile deluju u iama, i u nama vaskrsavaju svi naši mrtvaci, i oživljuju svi svetovi naši, „Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem“ (Rm. 6,5). Zato sveti apostol Pavle svaki dan s radošću umire za Hrista, i svaki dan vaskrsava za Hristom. Ako iko, on je doživeo svu „radost spasenja“ (Ps, 50, 12). Doživljujemo je i svi mi, ako smo hrišćani, samo svaki po meri svoje revnosti za spasenje. Jer „jednako nosimo u telu smrt Gospoda Isusa“: jedvdako umrtvljujemo u sebi sve grehe, sve strasti, sve smrti; jednako smo mrtvi za njih, kao što je i sam Gospod
Hristos bio mrtav za sve to. I On, samilosni Čovekoljubac, daje nam blagodatne sile, te večnim životom oživljujemo i svoju dušu, i svoju savest, i svoju volju, i sa njima – svoje misli, svoja osećanja, svoja htenja.
Evanđelsko je načelo: kroz smrt u vaskrsenje. Prvo: sebeumrtvljenje, pa onda Hristom sebeoživljenje. Prvo doživljuješ samoraspeće: raspinješ sebe na krst Hristov, raspinješ sebe svetu, i svet sebi (sr. Gl. 6. 14): živiš u ovom svetu uvek na krstu. A kad si na krstu, zar će ikoja strast, ikoji greh raditi u tebi? Sve je to mrtvo: mrtav si svemu svetovnom, i tebi je mrtvo sve svetovno. Za svakoga hrišćanina važi ona velika reč prevelikog apostola: „Hristom se razapeh“ {Gl.2,19). Samo se krstom Hristovim vaskrsava u život večni, jer se jedino njime pobeđuje smrt i sve smrtno, i mi ulazimo u besmrtnost i život večni. Zato je krst Hristov za nas – radost. Zato i kličemo u onoj divnoj himni vaskrsenju Hristovom: „Gle, kroz krst dođe radost celome svetu!“ (Na sv. liturgiji: Voskresenije Hristovo vidjevše…).

Tek kad krstom Hristovim umrtvimo svoje strasti i grehe, u nas se useljuje ta vaskrsna, ta večna radost, kojoj nikakva smrt nauditi ne ne može ni u ovom ni u onom svetu. Sve to zahvata i dušu i telo naše, i radi u celom biću našem, jer je sav čovek pozvan ? spasenju. Zato sveti apostol naglašava da se i smrt i vaskrsenje zbiva „u telu našem“. „Ustvari, takav je evanđelski podvig spasenja: neprestano doživljavati u telu i duši svojoj i smrt i život Gospoda Hrista: