je odsustvo vere, ali je zavapivši: „Gospode spasi me“, izlečio svoje neverje. Zato ga Gospod naziva „malovernim“, a ne „nevernim“. I oni koji su ostali u lađi takođe su se izbavili od straha, jer je vetar utihnuo. A tada su, prepoznavši u svemu tome Isusa, ispovedili Njegovo božanstvo, jer nije svojstveno čoveku da ide po vodi, već (jedino) Bogu, kako David kaže: „Po moru bejaše put tvoj, i staze tvoje po velikoj vodi.“

U duhovnom značenju „lađa“ je zemlja; „valovi“ su čovekov život uzburkan zlim dusima; „noć“ je neznanje. Hristos se pojavljuje u „četvrtu stražu noći“, to jest na kraju veka. U prvu stražu je sklopljen zavet sa Avraamom; u drugu je predat Mojsejev zakon; u treću su došli Proroci. Četvrta straža označava dolazak Hristov, jer je On spasao ljude zahvaćene burom ovoga sveta. Došao je i poživeo s nama, kako bismo Mu se poklonili poznavši u Njemu Boga. Takođe možeš videti da je ovo što se desilo Petru na moru bio nagoveštaj njegovog odrečenja Hrista, a potom njegovog obraćenja i pokajanja. Kao što će posle smelo govoriti: „Neću te se odreći“, tako i ovde kaže: „Reci mi da dođem Tebi po vodi.“ I kao što će Gospod dopustiti da Ga se on odrekne, tako ovde dopušta da on potone u vodu. Ovde mu Gospod daje ruku i ne da mu da potone, a tamo će ga, preko njegovog pokajanja, izvući iz ponora odrečenja