i su se pokazali verni u malom biće postavljeni nad velikim. Ako se u ovome životu udostojimo (nekih) blagodatnih darova, to ipak nije ništa u poređenju s budućim dobrima. „Radost Gospodnja“ je beskrajno veselje Gospoda koji se raduje Svojim delima, kako kaže David. Takvom radošću svojim delima raduju se i svetitelji, kao što i grešnici tuguju zbog svojih (zlih) dela i kaju se zbog njih. Svetitelji kao svoje bogatstvo imaju Gospoda i raduju se Njemu. Vidiš kako su obojica sluga udostojeni istih blaga, i onaj koji je primio pet talanata, i onaj koji je primio dva. Kada, dakle, čovek primi malo, ali pravilno koristi dobijeni dar, bez obzira koliko mali on bio, dobiće istu čast kao onaj koji je mnogo primio i mnogo postigao. Zato se svaki čovek smatra uspešnim po tome koliko je postigao u onome što mu je dato. Takve su zahvalne sluge, dok zli i lenji sluga opravdava sebe na njemu svojstven način. On svoga gospodara naziva „tvrdim čovekom“, kao što danas tako mnogi nazivaju svoje učitelje. Teško je tražiti poslušnost od ljudi, koje Bog nije načinio poslušnim, niti u njima zasejao seme pokornosti. Upravo je to ono što misli zli sluga kada kaže: „Žanješ gde nisi sejao“; drugim rečima, tražiš pokornost od onoga u kome nisi zasejao seme pokornosti. Nazivajući gospodara „tvrdim“, sluga osuđuje samoga sebe. On je upravo zato bio dužan da se još više potrudi, pošto je znao da mu je gospodar tvrd i strog, jer ako on traži uzdarje od drugih još više će tražiti i od njega. Zato je trebalo da umnoži primljeni talant i načini sebi učenike, od kojih bi Gospod mogao da zatraži ono što su dužni. Hristos svoje učenike naziva „menjačima“, jer oni strogo odgovaraju za reč koja im je poverena. Kakav „dobitak“ (kamatu) On očekuje od učenika? Da pokažu svoja dela, jer učenik koji primi reč od učitelja, mora ne samo da je sačuva i vrati je u celosti već da uz nju preda i „dobitak“, to jest, dobra dela. Tako Gospod oduzima dar od zlog i lenjog sluge. Onaj ko je primio dar da bi njime koristio drugima, a to ne čini, i sam gubi predati mu dar. Vidiš da onaj koji se više trudi dobija i veći dar (od Boga)? Onome koji se potrudi daće se veća blagodat i to u izobilju. Ali, od čoveka koji se ne trudi uzeće se i onaj dar koji misli da ima, jer onaj koji nema revnosti i ne trguje sa onim što mu je povereno zapravo i nema dar već samo misli da ga ima. On ga je izgubio svojim nemarom i lenjošću