aju da je zakon prestao i da je ukinut. U nastavku ukazuje na njihovu strast prema sporenju i na njihovo vlastoljublje. Oni su nastojali da utvrde sopstvenu pravednost, tj. pravednost na osnovu zakona, sastavljenu od sopstvenih dela i truda, koja, budući da je već pala, ne može više da stoji. Na taj način, niti su utvrdili svoju pravednost, niti su se pokorili pravednosti Božijoj. To i jeste znak razmetljivosti i vlastoljubivog duha, pa čak i bezumlja: nastoje da utvrde ono, što ne može da stoji, i u tome provode sve vreme. Pravednošću Božijom naziva se ona (pravednost) koja ne zavisi od našeg truda, nego je u celini dar Božiji