o pozajmio od Mojseja (v. 5. Mojs. 30; 11-14), ali u onom smislu, u kojem je on to razumeo svojom uzvišenom mudrošću. Mojsej je u doslovnom smislu rekao ovako: „Zapovest Božija leži pred tvojim očima, Judejine, i nema potrebe da ideš na nebo da bi je našao, niti da silaziš u bezdan, niti da prelaziš preko mora, da bi je tamo uzeo. Ona ti je blizu, u tvojim ustima i u tvom srcu, jer ti je Bog posredstvom zakona sve pokazao.“ Tako, čini se, doslovno govori Mojsej.

Međutim, apostol je to povezao sa Hristom. Ne sumnjaj, kaže, i ne pitaj se u svom umu: kako je Hristos sišao s nebesa i ovaplotio se? Ili kako je, umrevši, ustao iz bezdana, tj. iz preispodnje? Veruj i da je On sišao i da se ovaplotio, i da je, budući pogreben, ustao kroz vaskrsenje, jer Ga je Bog podigao. Zbog toga se i gledajući na dostojanstvo Vaskrsloga lako može poverovati.

Šta je lakše od toga, nego kad u svojim ustima (tj. u svojim rečima) imaš spasenje? Da neko, usled te lakoće, ne bi smatrao da je delo vere dostojno prezira, ukazuje da su pomisli neverja protivne samoj veri i da se odlučno moraju odbijati. Ne govori u svom srcu, savetuje, ovo ili ono, odnosno, ne dopuštaj nikakve sumnje u svojim mislima