koliko je to visoko, ko to savršava i koliko je to važno. Na taj način i Rimljane savetuje da daju milostinju.

Kad kaže: Makedonija i Ahaja dobrovoljno odlučiše, itd. polaže u njih revnost da ih podražavaju. Reči: dobrovoljno odlučiše upotrebljene su umesto:“ htedoše“, smatrali su da je dobro da pošalju neki prilog. Tako, to jest prilogom, svagda naziva milostinju, kao zajedničku dobit i onih što daju, i onih što primaju. Rekao je: neki, a ne „mali“, kako Rimljani ne bi pomislili da ih prekoreva kao škrte i uskogrude. Svetima, rekao je, odnosno verujućima, jer su dostojni dvostruke samilosti: kao prvo, zbog siromaštva, a kao drugo, zbog vrlina