prema rečima Psalmopojca, ne jedan, nego mnogi angeo Gospodnji postaviće se oružan… oko onih koji Ga se boje (Ps. 33; 7). Pri tom će oni poželeti da porobe Novi Jerusalim, voljeni grad iz kojeg se, posredstvom apostola, zakon Božiji raširio po čitavoj zemlji (v. Lk. 24; 47). Ovde će, kako je rečeno, antihrist zasesti (καθεδεισθαι) u hramu Božijem ili jevrejskom, ranije božanskom, a zatim razrušenom zbog drskog odbacivanja Hrista. Taj hram, prema očekivanju Jevreja – bogoboraca treba da obnovi antihrist, ili će, možda, prisvajajući za sebe ono što je tuđe i, prema rečima apostola, tvrdeći za sebe da je Bog (2. Sol. 2; 4), u stvari sedeti u vaseljenskoj crkvi (τη καθολικη Εκκλησια), u istinskom hramu Božijem. To, međutim, neće dugo trajati, jer će njega, zajedno sa pomenutim narodima, spaliti vidljivi oganj koji će sići sa nebesa, kao onaj što je u Ilijino vreme spalio dva pedesetnika (v. 1. Car. 1; 10) ili će ih slavni dolazak Hristov pobiti duhom usta Njegovih, dok će njihovog vojskovođu, đavola, zajedno sa antihristom i lažnim prorokom baciti u ognjeno jezero gde će se mučiti u vekove vekova. Mi pak koji smo od Hrista Spasitelja naučili da se molimo da ne padnemo u iskušenje (v. Mt. 6; 13) poznaćemo svoju nemoć, neprestano Ga i usrdno moleći da nas izbavi od prorečenog iskušenja, da ne vidimo ni dolazak antihristov, ni kretanje predskazanih naroda, ni smrtonosnu (θανατηφορον) opasnost koja bi nas prisilila da odstupimo od spasonosne vere. Sačuvavši, koliko je moguće nepovređeno svedočanstvo savesti i dobrim delima pokazujući plamen ljubavi prema Hristu Koji nas je iskupio Svojom časnom Krvlju, a utvrđeni izobilnim milostima Božijim, očekivaćemo da zadobijemo večna dobra i da se njima naslađujemo. Neka ih zadobijemo u Samom Spasitelju i Iskupitelju našem Hristu i Njemu neka je sa Ocem i Svetim i živototvornim Duhom slava, moć, čast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin