l, jer sveti željno iščekuju dolazak Hristov, koji će im doneti najrazličitije nagrade. Zato je i ova knjiga, koja čitaoce privodi blaženom kraju i počinku, sveta i bogonadahnuta. Sada ćemo ukratko izložiti njen cilj.
Iz onoga što je rečeno o sedam crkava učimo se trpljenju u iskušenjima, ljubavi prema tvorenju dobra i drugim vidovima vrline. Otuda sledi da sve na zemlji treba pretpostaviti sozercanju božanske slave na nebesima – ne, naravno, same suštine Božije, nego Njegovog otkrivanja koje se oseća ili u raznolikosti dragog kamenja, ili u raznobojnosti duge ili u nekim drugim projavama Božijeg domostroja. Doznajemo takođe i za svete bestelesne sile koje okružuju Boga, ali i za one koji su Mu ugodili budući u telu, a isto tako i za gromove i munje koje prethode Božijem dolasku. Doznajemo da je nepojmljiva i neobjašnjiva Knjiga odluka Božijih zapečaćena sa sedam pečata Duha, a kojom je kroz Jagnje Božije razotkriveno sve što se događa od Njegovog dolaska do svršetka sveta. Doznajemo za hrabrost i odvažnost mučenika, za surovo kažnjavanje nevernika, za plodonosnost evanđelskog semena, za otpadništvo malovernih i slabih, za želju svetih za što skoriji dolazak Hristov, za nedaće u vreme antihrista i za njegove progone hrišćana. Osim toga, iz te knjige možemo doznati i koliko su sveti dragoceni Bogu, jer se kažnjavanja bezbožnih odlažu dok ih ne otkriju angeli koji kažnjavaju po pečatima. Iz te knjige doznajemo i za sedam zala koja će u poslednja vremena biti poslata onima koji žive na zemlji da bismo, usled njihove siline, obratili pažnju na pokajanje i molitvu Bogu kako ih ne bismo iskusili. Pokazuje se i čovekoljublje angela, koji drže Evanđelje i propovedaju ga onima na zemlji; pokazuje se postojanost i hrabrost duša svetih, koji će se pojaviti pred svršetak da bi razobličili lažnog hrista, a takođe i razrušenje Jerusalima, razrušenje i propast neznabožačkih gradova i zahvalnost nebeskih sila zbog toga. Doznajemo i za progone Crkve, za pad đavola i dolazak antihrista, i za obmane (prelest) lažnog proroka, i za mnoštvo spasenih, i za pad Vavilona, i za žetvu vaseljenske njive, i za odsecanje gorkih grozdova, i za najčistiji počinak svetih sličan kristalnom moru. i za izlivanje sedam čaša gneva Božijeg na zemlju, more, reke i druge stihije – izlivanje koje će zbog ljudske iskvarenosti doneti kaznu i pomračiti presto zveri, a pomoćnicima i slugama đavola otkriti put i prelazak preko Eufrata, razobličujući njihovu nemoć i izazivajući sveopšte i konačno kolebanje sveta zbog promene sadašnjeg, kada će biti poražen grad, sličan bludnici, preljubnički i zverolik, koji u sebi ima đavola i počiva na njemu. Vidimo zatim da nadzemaljske sile proslavljaju Boga; Crkva ili višnji Jerusalim se sjedinjuju sa Hristom u najtešnjem savezu, gazi se kaca gneva, a nakon razaranja svega zemaljskog i predavanja antihrista i njegovih slugu paklu, angelske sile i sveti postaju pričasnici duhovne večere. Otuda se može doznati: o svezivanju (δεσμον) đavola, o njegovom privremenom oslobađanju i osudi na mučenje, o blaženstvu svetih mučenika koji su se pre dolaska antihristovog zacarili sa Hristom, nakon čega će đavo, nakratko oslobođen i podstakavši na bitku Goga i Magoga, biti kažnjen zajedno sa njima, kada će se otvoriti knjige života i kada će jedni pretrpeti drugu smrt, a drugi se udostojiti višnjeg Jerusalima i zaručiti se sa Hristom. Koliko je to nama moguće, iz te iste božanstvene knjige doznajemo i o razmerama višnjeg grada sa zidovima, vratima i temeljima, o božanskoj reci Duha koja kroz njega protiče i o tome da nikakve reči ne mogu izobraziti lepotu onih koji tamo prebivaju ili njihovu beskonačnu slavu. Obraćajući nas i podstičući na tu slavu, božanstveni Bogoslov zapovedajući kaže: „Dođi“, tj. neka dođe Onaj Koji želi da podari ono što je priugotovljeno svetima. Podari nam, Bože, da i mi to zadobijemo dugotrpeljivošću, krotkošću, smirenoumljem i čistotom srca, koja rađa čistu i nepomućenu molitvu i uzvodi um ka Tajnovidcu Bogu. Neprijatelj – obmanjivač nastoji da u vreme iskrene molitve prodre u naše srce i poseje zlo seme koje će nas razdvojiti od zajednice sa Bogom, ne dozvoljavajući da se rasplamsa oganj božanskih pouka koji spaljuje njegove nagovore i iskušenja, jer je Bog naš oganj koji sažiže (Jevr. 12; 29); čak i u vreme grehovnog zahlađenja, On čini da duša koja čisto i nepomućeno besedi sa Njim postane topla i primi rasplamsali oganj, slično kao što i sunce, snažno obasjavajući staklenu posudu napunjenu vodom posredstvom zagrevanja i prelamanja, u nju unosi plamen. Neka se stoga i mi pred Suncem Pravde pokažemo čisti kao stakleni hram Svetog Duha, a ne kao nepostojani, slabi i nedostojni da primimo božanstvene luče, a Gospod koji hoće da se svi spasu i da dođu u poznanje istine (1. Tim. 2; 4) svakoga obasjava neoskudnom blagodaću Svoje svetlosti, ali je svakome predaje po meri čistote njegovih duhovnih očiju. Neka nas Svemilostivi Hristos, Bog naš, Koji je nas radi telesno postradao, udostoji da je zadobijemo i Njemu, zajedno sa Ocem i Svetim živototvornim Duhom dolikuje svako slavoslovlje, čast i poklonjenje, sada i uvek i u vekove vekova. Amin