Sveto pismo - Biblija online
Stari Zavet
Novi Zavet
Rimljanima 8:15
15 Jer ne primiste duha ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duha posinačkoga, kojijem vičemo: Ava, oče!
Kopirano
Komentari
Apostol je rekao da su oni, koje vodi Duh, sinovi Božiji. Međutim, kako su usinovljenje Božije i Judejci prisvajali za sebe, jer je rečeno: Sinove odgajih i podigoh (Isa. 1; 2) i Izrailj je sin moj, i prvenac, moj (2. Mojs. 4; 22), pokazuje kakva je razlika između našeg i usinovljenja Judejaca...
Više
. Judejci su, kaže, primili duh ropstva. Tako naziva pisanje zakona.
Iako je ono bilo dato Duhom, više je priličilo robovima. Otuda su za delima sledile telesne kazne, i kamenovanje, i spaljivanje, i pretnje: mač će vas, kaže, proždreti (Isa. 1; 20). Otuda su, opet, sledile i zemaljske nagrade, i obećanje zemaljskih dobara, i mnoštvo nevažnih zapovesti, kakve dolikuju robovima. Prema tome, iako su se nazivali sinovima, Judejci su bili robovi. Mi se pak, kao blagorodni (plemeniti) i slobodni, nazivamo sinovima. Mi imamo i nebeske nagrade, i Carstvo nebesko. Naše kazne se ne sastoje u kamenovanju i sličnom, čemu su sveštenici izlagali Judejce. Nama je dovoljno da krivca odlučimo od tajinstvene Trpeze, kao sina (= da kao sin pristupi Trpezi).
Naše zapovesti su božanstvene i priličnije blagorodnima, na primer: ne gledaj na ženu nečistim okom, ne zaklinji se, napusti svoje imanje, i sl. One se ne ispunjavaju zbog straha od kazne, nego usled unutrašnje sklonosti i ljubavi.
To se dokazuje i time, što mnogi od nas napreduju i mimo onoga, što je propisano u mnogim zapovestima. Pored toga, Judejci nisu imali Duha, dok mi imamo Njegovu obilnu blagodat.
Kojim vičemo: Avva, Oče!
Upotrebio je jevrejsku reč, jer upravo tako nazivaju Oca Njegovi istinski sinovi. Kako to, upitaćeš. Zar i Judejci nisu nazivali Boga Ocem?
Kaže se: Zaboravio si Boga, stvoritelja Svojega (5. Mojs. 32; 18), a na drugom mestu: Nije li nasjedan BOG stvorio i Nije li nam svima jedan Otac (Malah. 2; 10).
Međutim, iako je to rečeno o Judejcima, nije se našao nijedan Judejac koji je u molitvi Boga nazivao Ocem, kao što Ga sada svi mi nazivamo nakon krštenja.
Osim toga, ako su Judejci nazivali Boga Ocem, činili su to po sopstvenoj volji, dok Ga verujući tako nazivaju podstaknuti dejstvovanjem Duha. Kao što za duh proroštva doznajemo na osnovu toga što onaj, koji ga je dobio, predskazuje budućnost, tako i duh usinovljenja prepoznajemo odatle, što onaj, koji ga je dobio, naziva Boga Ocem, jer ga na to podstiče (pokreće) Duh. To i jeste jedan od darova Duha, kao što nagoveštava i sam apostol Pavle
Iako je ono bilo dato Duhom, više je priličilo robovima. Otuda su za delima sledile telesne kazne, i kamenovanje, i spaljivanje, i pretnje: mač će vas, kaže, proždreti (Isa. 1; 20). Otuda su, opet, sledile i zemaljske nagrade, i obećanje zemaljskih dobara, i mnoštvo nevažnih zapovesti, kakve dolikuju robovima. Prema tome, iako su se nazivali sinovima, Judejci su bili robovi. Mi se pak, kao blagorodni (plemeniti) i slobodni, nazivamo sinovima. Mi imamo i nebeske nagrade, i Carstvo nebesko. Naše kazne se ne sastoje u kamenovanju i sličnom, čemu su sveštenici izlagali Judejce. Nama je dovoljno da krivca odlučimo od tajinstvene Trpeze, kao sina (= da kao sin pristupi Trpezi).
Naše zapovesti su božanstvene i priličnije blagorodnima, na primer: ne gledaj na ženu nečistim okom, ne zaklinji se, napusti svoje imanje, i sl. One se ne ispunjavaju zbog straha od kazne, nego usled unutrašnje sklonosti i ljubavi.
To se dokazuje i time, što mnogi od nas napreduju i mimo onoga, što je propisano u mnogim zapovestima. Pored toga, Judejci nisu imali Duha, dok mi imamo Njegovu obilnu blagodat.
Kojim vičemo: Avva, Oče!
Upotrebio je jevrejsku reč, jer upravo tako nazivaju Oca Njegovi istinski sinovi. Kako to, upitaćeš. Zar i Judejci nisu nazivali Boga Ocem?
Kaže se: Zaboravio si Boga, stvoritelja Svojega (5. Mojs. 32; 18), a na drugom mestu: Nije li nasjedan BOG stvorio i Nije li nam svima jedan Otac (Malah. 2; 10).
Međutim, iako je to rečeno o Judejcima, nije se našao nijedan Judejac koji je u molitvi Boga nazivao Ocem, kao što Ga sada svi mi nazivamo nakon krštenja.
Osim toga, ako su Judejci nazivali Boga Ocem, činili su to po sopstvenoj volji, dok Ga verujući tako nazivaju podstaknuti dejstvovanjem Duha. Kao što za duh proroštva doznajemo na osnovu toga što onaj, koji ga je dobio, predskazuje budućnost, tako i duh usinovljenja prepoznajemo odatle, što onaj, koji ga je dobio, naziva Boga Ocem, jer ga na to podstiče (pokreće) Duh. To i jeste jedan od darova Duha, kao što nagoveštava i sam apostol Pavle
