što je otvorio ruku da pomogne bedna čoveka, a gordost ga obara na drugu stranu. Ili, tek što se malo privikao molitvi, a on otvara širom usta svoja da ruži one koji se još nisu molitvi privikli. Ili, tek što je osetio da ga Duh Božji rukovodi na put spasenja, a on se odmah nameće za učitelja vascelom svetu, dok, avaj, time sasvim ne otera Duha od sebe.

Kada je Gospod predskazivao učenicima da će Ga se svi oni odreći i razbeći, tada je Petar, samouveren u postojanstvo svoje, uzviknuo: Ako se i svi sablazne ali ja neću. Prozirući mu samo srce, i videći ga već pala u samomnjenje i gordost, Gospod mu odgovori: Noćas dok pijetao ne zapjeva, tri puta ćeš me se odreći! Pa kad se ovakav pad desio s apostolom, u neposrednoj blizini Gospoda, kako s ima da se ne desi? Zato, braćo, kad se dignemo i povratimo on nekog greha, i stanemo uspravno, treba to da pripisujemo sili i milosti Božjoj a ne sebi; i treba da se dobro obaziremo, i čuvamo, i Bogu molimo, da opet ne padnemo, bilo na jednu stranu, bilo na drugu, no da hodimo pravo putem Gospodnjim.

Gospode svevideći, pomozi nam da se uspravimo Duhom k Tebi; i ad se uspravimo, podrži nas, da više ne padamo. Tebi slava i hvala vavek. Amin