smatraju sramnim i neuglednim, ali su toliko neophodni da bez njih ne bi bilo života. I mi im ukazujemo veliku čast: neko može da bude sasvim nag, ali ove udove ne ostavlja nepokrivenim. Drugi kao slabe ali neophodne udove imenuju oči. Iako male i mnogo slabije od ostalih udova, one su sasvim neophodne. Najmanje časnim i najneuglednijim udovima nazivaju se noge. O očima se mnogo brinemo, jer su one slabe. Pazimo na noge i brinemo o njima, iako one zauzimaju nisko mesto i čini se da su manje časne. Neko u ovim rečima može razumeti tri poretka: prvi udovi su slabi i neophodni, na primer oči; drugi su manje časni, na primer noge, a treći neugledni, na primer detorodni organi.

Dok onim uglednima to ne treba.

Da neko ne bi rekao: „Iz kog razloga bismo brinuli o neuglednim i manje časnim udovima, dok bismo ugledne zanemarili“ kaže: „Mi ih ne preziremo, ali kako su po svojoj prirodi ugledni, nije im ništa potrebno od nas.“

Ali Bog tako složi telo…

Tako ga složi, da ga je učinio jednim. Ono pak što je složeno, biva jedno, a gde je u jednom veće ili manje