jezike svih naroda vaseljene. Ne zadovoljivši se time, on dodaje i drugo preimućstvo: jezike, kaže, anđelske. To nije rekao zato što anđeli navodno imaju jezike, nego u nameri da im ukaže na nešto bolje i uzvišenije od ljudskih jezika.

Pod anđelskim jezikom se podrazumeva ona njihova misaona sila da jedan drugome predaju božanstvene pomisli. Nazvao ju je tako radi poređenja s našim oruđem reči, slično kao što je i izrazom: neka se pokloni svako koleno što je na nebesima (Filiplj. 2; 10) označio njihovu najusrdniju potčinjenost, pošto oni nemaju kosti. Ja sam, kaže, kao zvono koje ječi tj. ispuštam glas, ali uzaludno govorim i uznemiravam druge: nikome ne donosim korist, jer nemam ljubavi