unost tog znanja.

A onda ćemo licem u lice…

Ne govori to zato što Bog navodno ima lice, nego da bi na taj način pokazao jasnost i očiglednost znanja.

Sad znam delimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.

Udvostručeno unižava njihovu gordost, pokazujući da je sadašnje znanje nepotpuno i da ono nije naše sopstveno. Nisam ja, kaže, poznao Boga, nego je On Sam poznao mene. I kao što je On sada poznao mene i Sam snishodio ka meni, tako ću i ja tada daleko više poznati Njega, nego sada. Onaj koji sedi u tami ne vidi sunce i ne stremi njegovoj prekrasnoj luči. Svetlost mu se, međutim, pokazuje svojim prekrasnim blistanjem i, kada primeti sunčevo sijanje, tada i on sam stremi ka svetlu.

Dakle, reči kao što sam poznat ne znače da ćemo poznati Boga onako kao što je On poznao nas, nego da ćemo, kao što On sad snishodi ka nama, i mi ushoditi ka Njemu. Evo jednog poređenja.

Neko je našao odbačeno dete, plemenito i prekrasno. On ga je priznao, podigao i uzeo sebi, brinuo se o njemu, izvrsno ga odgajio i najzad mu podario bogatstvo i uveo ga u carsku palatu. Dete, dok je mlado, ništa od toga ne oseća i ne poznaje čovekoljublje onog, koji ga je odgajio. Međutim, kada odraste, istog trenutka prihvata svog dobročinitelja i uzvraća mu doličnom ljubavlju. Evo ti primer i objašnjenje onoga, što je prikriveno izraženo u rečenome