nje Vaploćenjem. To niti je ljudsko oko videlo, niti je uho čulo, niti je došlo u ljudsko srce. Proroci nisu gledali ljudskim očima, niti su slušali ljudskim ušima, niti su ljudskim umom razumevali otkrovenja o Hristu (v. Isa. 64; 4), nego je kod njih sve bilo božanstveno. Rečeno je: Gospod mi dade uho, naravno, duhovno, i ostalo, tome slično. A ko su oni, što ljube Boga? Verujući. Osim toga, gde je napisana ta izreka? Možda je ona uistinu i bila napisana tim rečima. Sada, međutim, ta knjiga ne postoji. Najzad, možda je premudri Pavle tom izrekom preneo sledeći stih: Jer će videti što im nije kazivano i razumeće što nisu slušali (Isa. 52; 15)