d. A to je baš ono što učeni jerusalimski pitači ne razumeju, te i dalje pitaju otvoreno: „Zašto, dakle, krštavaš kad ti nisi Hristos, ni Ilija, ni Prorok?“ (st. 25). Jovan im onda jasno odgavara i ukazuje na prirodu svoga krštenja, i na prirodu i ličnost Mesije: „Ja krštavam vodom, a meću vama stoji koga vi ne znate. To je Onaj što dolazi za mnom, koji beše preda mnom; kome ja nisam dostojan odrešiti remena na obući Njegovoj“ (st. 25-26).

Ljudska priroda je toliko obescenjena i osramoćena grehom i smrću, da je beskrajno udaljeia od Boga. Toga je žeravično svestan i „najveći između roćenih od žena„, zato smatra i svenarodno objavljuje, i time se za sav ljudski rod kaje: „ja nisam dostojan odrešiti remena na obući“ Bogočovekovoj Meoijinoj.

Ako iko, Preteča je i za sebe i za sav rod ljudski poravnio put Gospodnji, po kome Spasitelj može nesmetano ući u svet duša ljudsžih. Objašnjavajući blagovest: „Boga niko nije video nikad“ (Jn. 1,18) Sv. Zlatoust primećuje: A šta ćemo reći na reči gromoglasnog proroka Isaije: „Videh Gospoda gde sedi na prestolu visaku i preuzvišenu?“ (Is. 6,1). Šta ćemo reći o svedočanstvu samoga evanđelista Jovana o ovim rečima kada je vvdeo slavu Gospodnju (Jn. 12,41). Šta ćemo reći na reči proroka Jezekilja? Gle, i on je video Boga gde sedi na heruvimima. Šta ćemo reći na reči proroka Danila? I on veli: „I Stari danima sede“ (Dan. 9,7). A šta na reči Mojsijeve: „Pokaži mi put tvoj, da Te poanam i da Te vidim“ (2 Mojs. 33,13). A Jakov je i naziv dobio od toga, to jest bio je nazvan Izrailj, a Izrailj znači: Bogovidac.

Tako dakle, videli su Boga i drugi. Zbog čega je, onda, Evanđelist Jovan rekao: „Boga niko nije video nikad?“ (st. 18). Da bi pokazao, da je sve to bilo delo snishodljivosti a ne viđenje same Suštine Božanstva.

Jer da su oni videli samo biće, videli bi ga ne na razne načine. Božanstvo je prosto, bezoblično, nepromenljivo, neopisivo, ne sedi, ne stoji, ne hoda. Sve je to svojstveno samo telima.

Ali kako Bog postoji, to On jedini zna, i to je objavio sam Bog Otac preko proroka: „viđenja umnožih i u rukama proročkim upodobih se“ (Os. 12,10-11), to jest, ja sam se spustio, javio se, ali ne onim što ja jesam. A pošto je Sin Njegov imao da se javi nama u stvarnom telu, to je On ispočetka pripremao ljude za sozercanje bića Božjeg, koliko im je bilo moguće videti.

Ali šta je Bog Sam po Sebi, to nisu videli ne samo proroci, nego i anđeli i arhanđeli; i ako bi ih ti pitao o tome, ti u odgovoru ne bi čuo ništa o suštini nego samo pevanje: „Slava ia visinama Bogu, i na zvmlji mir, među ljudima dobra volja“ (Lk. 2,14).

Ako bi ti poželeo da što o tome saznaš od heruvima i serafima, ovda bi čuo Trisvetu pesmu tajanstvenu i da su nebo i zemlja puni slave Njegove (Is. 6,2). Tako, dakle, samoga Boga Oca vidi samo Sin i Duh Sveti