Sigurno da lično ispitaju i izvide ko je taj Isus pred kojim se do prašine i praha smirava i ponižava njihov veliki učitelj, pustinjak, isposnik i prorok. I oni bi hteli da nasamo razgovaraju sa tim „Jagnjetom Božjim“, Kome njihov znameniti učitelj nije dostojan odrešiti ni remena na obući njegovoj.

To nam kazuje njihov odgovor na Isuoovo pitanje: „Šta tražite?“ – „Učitelju, gde stanuješ?“ – i prost odgovor: „Doćite i vidite“. – „I otidoše i videše gde stanuje; i ostaše u njega onaj dan“ (st. 38-39). Da čudesnog i neviđenog na zemlji raztovora! Zacelo, dva učenika oni osetili nisu vreme u prisustvu Večnoga.

Ustreptale duše, žedne božanskoga, besmrtnoga, idealnoga, morale su od ushićenja i radosti zanemeti, slušajući nasamo božanske reči Jagnjeta Božjeg. Tada se u njima satkalo u duši ubeđenje da je Isus – zaista Sin Božji, zaista – Jagnje Božje, zaista – Spasitelj sveta. Nesumnjivo tako. To se i vidi iz onoga što ta dva učenika čine